Tri žene sretnu se kod bunara gde su došle po vodu. Zapričaju se o svojim sinovima. “Trebalo bi da čujete moga sina! Kako samo predivno peva, kao slavuj!”, reče jedna.
Druga žena se hvali: “A da samo vidite moga sina, kako je visok i snažan! Kada baci kamen uvis, on skoro dotakne oblake!”
Treća žena samo ćuti.
Na to je druge dve počnu da je provociraju: “A tvoj sin?”
“Ne znam šta bih vam pričala. Moj sin je mlad, običan dečko, kao i mnogi drugi.”
Žene se upute kući noseći teški teret vode na glavi. Treća žena je i dalje ćutala osećajući se neprijatno pored dve žene. Sunce je sve žešće pržilo, teret je bio sve teži. Odjednom žene ugledaju na ulazu u selo svoja tri sina.
“Počujte kako moj sin lepo peva!”, usklikne prva pokazujući na svog sina koji je sedeo na zidiću i zaneseno pevao.
“Pogledajte moga sina”, ushićeno će druga, “kako visoko baca kamen. Divota!”
Treći sin potrča prema svojoj majci i uze joj teški teret s glave.
