Ali, u kakvoj sam samo zabludi bila! Pre nego što sam uopšte završila studije – bila sam srozana, uništena, prevarena i slomljenog srca.
Da krenemo od početka priče, šta kažete?
Kao što već rekoh, posle gotovo dve godine stabilne i lepe veze, rešili smo da da započnemo zajednički život, jer smo već tada pričali o braku. Ipak, smatrali smo da smo premladi za zvanični papir, ali vanbračna zajednica je izgledala sasvim primamljivo. Tako i bi – preselila sam se u njegov stan i zaista smo funkcionisali “gotovo” savršeno. Dosta je radio “preko”, pa ga nekada nije bilo nedeljama kod kuće, ali smo bili “na vezi” – svakodnevno smo kontaktirali putem društvenih mreža i telefona. Naš dom je bio pravo “ljubavno gnezdo” – ušuškano i skockano po našoj meri, sa našim fotografijama i uspomenama.
Godinu dana živela sam život iz najlepše ljubavne bajke.
Jednog od onih dana kada je on bio van Beograda sve se promenilo – u samo jednoj sekundi moj život, emotivni, ali i uopšte, se od idiličnog pretvorio u katastrofični!
Vratila sam se kući sa fakulteta, a na mom krevetu u mojoj spavaćoj sobi sedela je devojka, malo starija od mene. Tresla je pepeo od cigareta u moju pikslu i pila kafu iz moje šolje, a oko vrata je nosila ogrlicu identičnu onoj koju sam dobila za godišnjicu veze sa njim.
