Deb Besindžer pronašla je ljubavna pisma koja su su međusobno slali njeni deka i baka, dok su bili mladi. U braku su bili punih 40 godina i bili su primer drugima.
Deda joj je bio jedno od petoro dece samohrane majke, zbog čega je napustio školovanje i brinuo se o svojoj porodici. Ženu svog života upoznao je dok je bio u mornarici i prelazio je hiljade kilometara, samo da sa njom provede vikend.
Pisao joj je pisma svaki dan, a Deb ih je čitala s velikom pažnjom, i u njima je pronašla neke od najvećih životnih istina, vrednosti za kojima danas i sama traga.
Zahvalnost i poštovanje su najveći temelj
Stavite ovo u današnji kontekst. Evo kako bi trebalo da izgleda poruka nakon prvog dejta. Ova je pisana 1947. godine.
“Želeo bih da ti se zahvalim na jednoj od najlepših večeri u mom životu. Ne mogu da se setim kada sam toliko uživao. Nadam se da će takvih večeri biti još”, napisao je mladi mornar svojoj devojci.
“Pravila” nas sprečavaju da uživamo u pronađenoj ljubavi
– Baš kao i mi danas, i moj deka je imao iste probleme sa pravilima ponašanja – rekla je Deb.
Nakon samo dve nedelje zajedničkog druženja, ovo je napisao svojoj dragoj:
“Nije važno koliko se dugo poznajemo ili koliko smo puta zajedno izašli. Meni je to sve došlo prirodno. Morao sam da te poljubim. Čistima u srcu, sve je čisto. Baš kao što si rekla, bio je to savršen završetak večeri. Sada možeš da prestaneš da se brineš da li te smatram nevaljalom devojkom. Mislim da si ti najslađa devojka koju sam ikada upoznao. Volim te, eto rekao sam. Sviđa li ti se ta ideja?”, napisao je on.