Lozinka na Fejsbuku ljubav ne čuva
Da li imamo pravo da sačuvamo intimu u vezi i braku? Niko ne bi trebalo da se odriče privatnosti i daje šifre od mejlova i društvenih mreža da bi zadobio poverenje
AKO je ljubomora, kako je govorio satiričar i novinar Karl Kraus, zmaj koji ubija ljubav pod opravdanjem da pokušava da je zadrži u životu, da li poverenje može da je sačuva živom? Ukoliko se složimo da može, da li to ostavlja prostor da partneri koji veruju jedan drugom, čuvajući sebe i svoju intimu, čuvaju i vezu? Da li bi, uprkos snazi emocija i želji da u odnosu budemo čisti, trebalo da zadržimo neki komadić samo za sebe, a da to ne znači da nešto strašno krijemo? Mogu li neke naše misli i htenja da ostanu samo naši? I smemo li da ne pristajemo na bezuslovnu predaju ličnih “stvari”, pisama, zabeleški, pa i lozinki za mejlove, društvene mreže, poslovne fioke, torbe i džepove? Dejan Cvetković, psihoterapeut Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, tvrdi da je to preduslov zdrave ljubavi. I da odricanje od privatnosti nije znak niti garancija uspešne veze u kojoj su obe strane zadovoljne i zadovoljene.
– Za dobar odnos je nužno da partneri zadrže prostor samo za sebe, jer će se bez toga utopiti – kaže za “Život plus” Cvetković. – Veza ili brak će postati simbiotski čvor, postojaće samo “mi”, dok će se “ja” sasvim izgubiti. A tokom izvesnog vremena to može da postane veliki problem. Koliko puta ste čuli kako supružnici govore da su se žrtvovali zbog braka, kako su odustajali od veoma bitnih stvari koje su radili pre nego što su se venčali? To je dokaz da takve žrtve nisu dobre za odnos, jer ne doprinose njegovom kvalitetu. Vremenom takvi supružnici postaju sve nezadovoljniji, pošto na njihovu “žrtvu” nije odgovoreno kako su očekivali.
A tada je već kasno. Kada se jednom odreknemo svog “ja”, jer nam je stalo samo do onog “mi”, intimu je teško povratiti. U početku to možda i ne deluje kao teret, ali stav većine psihologa je da vremenom sigurno dobija obrise “omče oko vrata”. A pritom prestaje da govori o prisutnosti poverenja.
Da li je nužno da partneri jedno drugom “predaju” šifre od mejlova, Fejsbuka…? Pa ako žele da lozinke zadrže za sebe, da li to mora da znači da nešto kriju ili im je to način da sačuvaju osećaj slobode?
Cvetković je tu vrlo decidiran, pa kaže:
