Muškarci se vode time da u životu nije bitno da li si devojci prvi, drugi ili sedmi, bitno je da nisi poslednji. I onda vođeni time sprdaju se kroz život i u nekom strahu od vezivanja troše mladost. A onda kada se dođe u neke godine kada postaju svesni da ne mogu mnogo da biraju, uhvate prvu koja naleti i žene je.
Danas ceo dan sam u ovoj priči i temi a i malo su me podstakla dešavanja netu. Sve češće relativno mladi ljudi ulaze u brakove uglavnom devojke, veridbe i sl. I onda ja kao neko ko gleda sa strane, izgleda više razmišljam nego neko ko je zaista u toj priči.
Sve mi to deluje kao ishitreno, nepromišljeno, nezrelo i sl. Odmah na startu da se ogradim, ima i onih koji to odrade na pravi način, sa nekom pričom i podrškom, „tri puta izmere pre nego što seku.“
U mojoj okolini, devojke (sada već žene), koje su se udale i otišle od kuće kada sam ja još bio klinac i kada mi je jedino bitno bilo kada će da zvoni za kraj časa, primećujem da se vraćaju u kuću svojih roditelja sa sitnom decom. Nije to jedan slučaj, nego nekoliko.
Pričam sa ljudima, i oni to primećuju. Da li to brakovi gube smisao? Ili je to možda nepromišljeno reagovanje mladosti?
Ne živimo u vremenu i državi kad bi tako veliku odluku mogli tek tako da donesemo, eto čisto tako „iz ljubavi“. Može, sve se može ali posle samo mali broj srećnika istraje u toj priči i sprovede je u delo kako to zaista treba da bude, onako za života.
Zaljubljenost je prolazna, u velikom problemu su oni koji zauvek ostanu zaljubljeni i ne razmišljaju racionalno, već „vrelom glavom“ do kraja i jako. Još gori su oni koji iz nekog inata prema bivšoj ljubavi ulaze u svu tu priču! Da li imamo 2 života da bi tek tako mogli da ulazimo u ozbiljnu priču kako bi nekome nešto prebacili ili šta već?!
Po nekom nepisanom pravilu devojke koje izadju iz duge veze udaju se za prvog koji naiđe i deluje približno ozbiljno. Kao da sutra ne postoji, kao da je kraj sveta i da vrsta izumire!? Onaj sa kome je provela X broj godina u vezi nije valjao ali zato ovaj je pravi i to se da videti posle 2 meseca!?
I šta se dešava obično dalje, roditelji obično u šoku prihvataju odluku deteta i grebu crno ispod noktiju da pomognu. Tetka iz Nemačke šalje pare, tata prodaje zemlju, juri se da se kupi neki stan da deca ne budu podstanari, keva vadi ćebad i posteljinu što je dobila za svadbu da deci ne bude ladno i sve tako u krug.
Tumačeći „Porodičnu Medicinu“ za vreme studiranja, naučno je dokazano da većina brakova puca po rođenju prvog deteta. Mladi par nakon venčanja odmah se baca na sledeći korak a to je dete. Niko ne primećuje što npr. on nije završio fakultet i što je apsolvent već 2 godine, ili npr. što ona nije završila srednju školu…broj kombinacija je ogroman.
Pa nije ljudi brak supermarket pa udješ – izađeš kad vidiš da nema ništa interesantno.
Dolazi se u situaciju da devojka sa 25-26 god, u najlepšem životnom dobu ostaje sama sa detetom u naručju. Šta posle? Treba uzeti u obzir da živimo u Srbiji gde neki muškarci imaju vrlo specifično razmišljanje povodom toga da gaje tuđe dete. Eto vrlo osetljive situacije gde jedna mlada osoba razočarana u ljubav, ostaje sama sa detetom i vraća se kod svojih roditelja. Ograđujem se ponovo, ne generalizujem već ukazujem na neke činjenice i neke stvari koje sam primetio u poslednje vreme da se dešavaju.
Ima devojka koje posle svega uspeju da se izdignu i sl. Ima brakova koji uspeju, ali to je manji broj.
Nisu više ona vremena kad su žene se vrlo mlade udavale i rađale, treba ipak gledati unapred. Nije baš sve tako cvetno i berićetno kako izgleda u ljubavi. Nisu ni muškarci baš toliko cvećke. Uglavnom se vode time da u životu nije bitno da li si devojci prvi, drugi ili sedmi, bitno je da nisi poslednji. I onda vođeni time sprdaju se kroz život u nekom strahu od vezivanja troše mladost. A onda kada se dođe u neke godine kada postaju svesni da ne mogu mnogo da biraju, uhvate prvu koja naleti i žene je. Možda sam previše crnog mišljenja, ali opet možda sam samo surovo realan. Ako je neko posle ovoga makar malo se zapitao onda sve ovo ima smisla. A ja? Ja ću ostati neženja…barem još malo.
sawdiagnostic.blogspot.rs / Miloš Vujičić
