Džesika Barnel (22) je blogerka i feministkinja iz Vašingtona. Ona se svojim pisanjem bori za jednakost muškaraca i žena. U ovom tekstu piše o pravu žena da izaberu da li će imati decu ili ne i o tome zašto je ona odlučila da nema decu.
Džesika je sigurna u svoju odluku
Reći ću vam nešto što će vas šokirati. Jeste li spremni? Sedite li? Dobro. Ja neću da imam decu.
Dakle, nije stvar u tome da ne želim da imam decu sada. Nije stvar u tome da ne želim decu dok se ne udam ili dok ne otplatim kredit ili dok ne kupim kuću. Ne postoji rok.
Ne želim da imam decu. Bukvalno nikad u životu!
Otvorena sam i iskrena zato što ne volim decu. Nisam dobra sa njima. Ceo žuivot sam bila jedinica svojih roditelja i drago mi je da nisam imala braće i sestara. Ja se uklapam u sve stereotipe koji postoje o jedincima: razmažena, nestrpljiva, ambiciozna…
A kao takva nemam puno iskustva s decom. Nikad nisam držala bebu (i ne želim da je držim) i osećam se neprijatno kad je neka beba tu. Ne znam kako da se postavim prema deci mlađoj od 12 godina. Deca su za mene misterija.
Ja sam introvertna i sebična. A to nisu dobre osobine ako želite da brinete o drugom ljudskom biću koje ne može da brine o sebi. I ja nemam želju da ove stvari promenim kod sebe. Ne želim da imam decu. Ja sam to što jesam i dopadam se sebi. Dopada mi se način života koji vodim i ne želim da u njemu postoje deca u budućnosti.
Da razjasnim, ništa od ovoga što pišem ne treba da bude udarac ljudima koji imaju i žele decu. Ako ih želite, treba i da ih imate. Mnoge ljude roditeljstvo ispunjava i usrećuje. I to je divno, ali to nije za sve.
Mi živimo u društvu u kome se od žene očekuje da rodi. Neophodno je imati potomstvo, a ako to neko ne želi, smatra se da nešto nije u redu s njim. Žena koja ne želi da rodi dete zastranila je u odnosu na društvenu normu, jer neće ispuniti ono što se očekuje. Ona vredi manje od žena koje su rodile i koje žele da rode. Ona sigurno ne zna šta želi, ali će promeniti svoje mišljenje u jednom trenutku. Ako mislite da preterujem, sigurno niste bili u koži žene koja ne želi decu. Verujte mi, ja sam čula sve ovo što sam gore navela.
Kadgod sam nekome rekla da ne želim decu, rekli su mi „Ooo, pa ti si mlada. Predomislićeš se.“ Ja imam 22 godine i tačno je da sam mlada, ali to ne znači da ne mogu da dođem do zrelog zaključka o tome ko sam i šta želim od života. Nisu svi stvoreni da imaju decu. Polni stereotipi su veoma štetni.
Sada kad sam u dvadesetim godinama postajem sve sigurnija da ne želim decu. Postoje žene koje imaju izraženi materinski instinkt i koje umeju sa decom. Ja ga nikad nisam imala. Prvo sam mislila da nešto nije u redu sa mnom, ali sam pre godinu dana shvatila da je sve u redu. Ja sam potpuno normalna ovakva kakva sam.
Ne želim da imam decu i to je u redu. To što ne želim decu ne čini me manje vrednom ženom. Nisam defektna. Ne grešim ni u čemu. Ja znam šta je najbolje za mene. Ja sam jedinstvena, autonomna osoba i nemam želju da svojim telom na svet donesem drugu. To što ne želim decu ne čini me ni boljim ni lošijim bićem od ljudi koji žele decu. To je jednostavno moj izbor. I u tome je srž feminizma: u mogućnosti izbora da li želim da postanem majka ili ne.
huffingtonpost.com / zena.blic.rs
