Od kad imam Tetku, pa čitam levo desno, gore dole, razne ženske portale sa sve četiri strane sveta, vidim da je dominantna tema ista kao i na našim ženskim edukativno zatupljujućim portalima – zašto žene imaju loš seks.
Lekovi za taj loš seks su svakovrsni, od jedenja buba, ispijanja sperme iz vinske čaše (valjda), do saveta da će kontraceptivne tablete svaku ženu da vinu u nebesa, dalje nego Feliksa helijumski balon, sve zavisi šta treba prodati.
I tako, često buljim u te tekstove i razmišljam da li žene stvarno, od nemila do nedraga, od Aljaske do Ognjene zemlje i od Vardara pa do Triglava, imaju loš seks i da li ceo svet stvarno misli da žene nemaju nijedan problem u životu sem tog lošeg seksa. I čitam te neke statistike u čijoj izradi su učestvovale anonimne žene od 15 godina, one koje još pojma nemaju šta je seks, do onih od sedamdeset koje neće da priznaju da ga imaju, more ni da su ga imale, zbog unučića.
Većina ima loš seks. Pojma nemam šta to znači, dal ono trčale smo, trčale i ne stigosmo na cilj, ili tako nešto, no loš im je da lošiji ne može biti. I razmenjuju si iskustva o tom lošem seksu, budibogsnama, ko recepte za gibanicu. Tako im valjda lakše, svaka muka je lakša kad se podeli.
Ženama savetuju, kad baš popizde zbog tog lošeg seksa, da odu, daju poslednji dinar za čarobno prozirnu kombinaciju od čipke, da je imaju a ko da je nemaju, u boji koju voli ON. Da prikure sveće, skuvaju sve što on voli, sačekaju da se naždere (nahrani životinju jer gladna nije ni za šta a i nervozna je, pre će te ujesti nego što će biti seksa), dok on jede da se preslišaju kako ono beše Kim u 9 1/5 nedelja, puste muziku, čekaju da podrigne i krenu u osvajanje. Ne njega nego seksa. Ili neku pozu koju mogu da izvedu samo ako prethodno mesecima sa ličnim trenerom joge pozdravljaju sunce. Sve mi se kosa digne na glavi!
Pa da rečem koju o tome zašto žene imaju loš seks.
To vam je pod broj jedan, braćo i sestre, mit, žene uopšte nemaju loš seks.
Pod svim ostalim brojevima je sledeće:
Decenijama, vekovima more, ubeđuju žene da je seks prljav i rezervisan samo za muškarce a da su žene u tim situacijama samo kolateralna šteta koju muškarci moraju da podnesu ako žele seks. Isto toliko su ubeđivali žene da se u seksu ne uživa nego da se strovali na leđa, pomoli bogu da što kraće traje i misli na nešto lepo dok on ne obavi svoje. Da se svlače u mraku. Da u penis ne pogledaju ni pod razno jer može da se razglasi po selu. Da poštene žene ne treba da imaju seks. Da ne mogu da imaju seks i slavski kolač da mese. Da kad postanu majke nije lepo misliti na seks a još manje ga upražnjavati. Da nije važno kakav je penis nego da ga ima. Da su svi isti. Penisi, ne muškarci. Da postoji tačno definisan broj koliko muškaraca žena može da ima da ne bi celom svetu i samoj sebi mirisala na kurvu. Da kaže, to jest, da laže da je boli glava, zebu joj noge, proradio joj kamen u bubregu i da joj igra levo oko kad god on poželi seks jer nije lepo da odma’ prihvati. Da tvrdi i vanbračni i bračni pazar. Da ne sme da ima orgazam jer bi to značilo da se opustila a gde sme da se opusti , poštene žene se ne opuštaju. Da sme da mašta o kome god hoće dok ne učestvuje u seksu sa muškarcem sa kojim je u krevetu. Da bude nevina i kad više nije nevina. Da mu predloži novu pozu ali taktično, kao da je on retardiran, da ne pomisli da je to već radila. Da ne komentariše njegov izgled, dužinu njegovog penisa, da je počeo da ćelavi ili neguje pivski stomak, da ga ne pita gde je bio i s kim je bio jer od svega toga može mu padne i nikad više da se ne digne, muškarci su vrlo osetljiva bića. Da vodi računa da on u tom mrklom mraku, pošto nije lepo imati seks pod svetlom, ne primeti da joj grudi više nisu čvrste, da ima celulit, da joj je pukao kapilar na članku leve noge. Da mu bilduje ego i kad god postavi ono pitanje – Kako ti je bilo – da mu odgovori – ko nikad u životu. Da ga laže umesto da mu kaže – si ti, bre, bio tu, valjda znaš kako mi je bilo, nisi blesav. Da dahćemo, uzdišemo, zabacujemo glavu u transu iako nismo, povremeno kažemo ah, oh, tu, ovde, tamo, ne pizdimo kad gleda porniće jer tamo ima sve ono što mi nećemo da radimo. Bogte! Ne mogu, bre više da nabrajam. Ja bih da sve ovo slušam od seksa odavno odustala, il’ ću da ga imam kako treba, ili koji će mi đavo ako dok seks traje ja treba da se preslišavam kako se on oseća a kako je bilo mojoj babi. I dal sam isključila šporet i kako mi je otpala flekna sa leve cipele.
O onome da treba, da bismo imale dobar seks da izronimo retke ribe i školjke, alge preko kojih nijedan tanker nije preplovio i ispustio naftu, trave s vrha Kavkaza a može i sa Tare, sve mu to poslužimo jerbo nema seksa bez afrodizijaka, da pijemo ali malo, tek da se opustimo, nemam živaca ni da pišem. O onome – kad umorne legnete u krevet, on poželi seks a vama nije ni do čega, brojte do deset… Marš, bre, ako se neka stvar radi ležeći onda je to seks.
I dok sve to čitam neprekidno mi na pameti onaj film“Lepota poroka“ u kome on njoj pre nego što će da uleti u nju stavlja onu crnu maramu preko lica, valjda da joj ne bude neprijatno dok on prebrojava zvezde.
Imamo savršen seks. Kad imamo muškarca. Kad nam zapadne neki pećinski čovek koji očekuje da se ovako ponašamo, mi ga promenimo, jelte, iako se to industriji koja prodaje ove priče ne sviđa nego nas uči da treba da imamo brdsko planinske pripreme kao da ćemo reli da vozimo, i da ga nikako ne menjamo.
Rekoh.
A u naslovu nisam pogrešila, ako ja imam loš seks, on će ga, garant, imati još gori.
mahlat.rs
