Tri saveta malog vrapca: Jednom je neki lovac namestio zamke za životinje. Već sledećeg dana u jednoj od zamki pronađe malog vrapca. Kad ga je hteo ubiti, vrabac nekim čudom progovori:
“Ej, lovče. Do sada si jeo samo ovce i još uvek nisi sit, a ja težim koliko i tri dukata. Ako me pustiš udeliću ti tri saveta.
Prvi još dok sam u tvojoj ruci, drugi kad budem na krovu one kuće tamo, a treći savet ćeš dobiti sa onog stabla pored kuće.”
“Slažem se”, reče lovac i vrabac mu dade prvi savet:
“Ako je nešto nemoguće, ne veruj nikom ko tvrdi suprotno.”
Lovac pusti vrapca, ovaj odleti na krov kuće i izrekne drugi savet:
“Ne nerviraj se zbog stvari koje su prošle. Živi za ovaj trenutak.”
Onda vrabac nastavi: “Progutao sam biser težak deset dukata. Da si ga pronašao čak bi i tvoja unučad bila bogata.”
Lovac se rastuži i bi mu žao što je pustio vrapca. Onda vrabac nastavi:
“Zar ti nisam rekao da se ne nerviraš zbog prošlih stvari, pogotovo zbog nečega što je nemoguće. Stvarno si glup. Kako ću ja progutati tako težak biser kad sam težim tri dukata?”
Lovac pomalo opet dođe k sebi i upita vrapca za treći savet.
Vrabac će na to:
“Prva dva nisi koristio, za šta će ti onda treći?”…te odlete kud ga krila nose.
…
Davati savete glupom i nerazumnom znači sejati seme u škrtu zemlju. Nema zakrpe koja će zakrpiti rupu gluposti i neznanja. Ti koji daješ savete, ne sej seme svoje mudrosti na zemlju neplodnu!
