Listajući Fejsbuk, naiđem na žučnu raspravu ispod teksta “U ime svih raspuštenica, udovica i baba devojaka: Povraća nam se dok vi kačite slike o vašem srećnom braku, a mi primamo poruke od vaših dragih muževa ali ćutimo da ne bismo razbucale to ruglo koje vi smatrate svetinjom“. Za očekivati je bilo da se naprave dva tabora – jedni pljuju dok drugi aminuju. Među njima se izdvaja mišljenje izvesne gospođe koja kaže, citiram: “Dakle, baba devojke, raspuštenice i ostale, što ulazite u šemu sa muškarcima koji nisu slobodni? Kako god da okreneš, vi ste samo stepenik za zabavu i otiranje cipela! Da nešto vredite bile biste udate ili u vezi koja znači sve u životu! I to ne zato što preterano podržavam brak već zato što on zaista treba da bude svetinja! Dakle, to vaše zezanje sa nečijim tatom detetu može da raspara dušu zauvek! Ako je single vaš izbor i ipak preferirate da viđate oženjene muškarce, stavite čep na usta, jer provociranjem sebi štetite najviše pa onda ljudima koji vam nikad ništa nažao nisu učinile! Bestidnice!”
Pošto su joj brojne čitateljke ukazala da nije dobro razumela tekst te da bi trebalo da ga ponovo iščita, a neke od njih je i blago isprovocirale, dotična gospođa je dodala da je ona zvezda svom muškarcu kome nije palo na pamet da ikada pogleda drugu jer oni koji su vredeli su odavno odabrali ono što valja, a da je većina pripadnica lepšeg pola zaboravila šta je žensko sofisticirano dostojanstvo pa zato otimaju silom. Alal vera, gospođo Latice!
Jasno mi je da je žena koje dele njeno mišljenje ima mnogo. One valjda zamišljaju da silne bestidnice leže na ulici sa gaćicama spuštenim oko članaka i u pripravnosti su dok ne naiđe tuđi muž i otac i uopa, on se saplete i zabije u nju, onako sasvim slučajno, i to po nekoliko puta. Mučenik, saplela ga, a on naivan pa nije znao kako da pravovremeno postupi. I dok jedne napadaju te “kurvetine”, druge ih brane, a može biti da su iz istog tog “kurvanjskog” tabora čim im ne smeta kršenje desete Božije zapovesti.
Znate šta, ne mogu da zamislim kako muškarci pljuju jedni druge i nazivaju se najpogrdnijim imenima zato što pojedinci muljaju sa tuđim ženama ili devojkama. Oni uglavnom gledaju svoja posla, najčešće bacaju kosku tom alfa mužjaku koji zna kako treba sa ženama čim pored regularne supruge uspeva da ima i devojku ( ili više njih) i eventualno mu zavide jer, da se ne lažemo, 90 odsto njih bi to isto samo da mogu/smeju/znaju kako.
Ali vratimo se na gospođu sa početka teksta. Po njoj i mnogima koji dele njeno mišljenje, žena je bezvredna ako nije u braku ili ima umanjenu vrednost u odnosu na ove sa burmom na prstu. One su, dakako, felerične jer ih niko nije odabrao, ko da su šljive ili paprika sa pijačne tezge. Znate šta? Poznajem žene kojima je prioritet u životu bio da se dobro udaju. Pod dobrom udajom se valjda smatra da si materijalno obezbeđen, da imaš svoj stan, imaš novca za letovanje i zimovanje svake godine. Utiska sam da se ljubav i poštovanje tu podrazumevaju, ali su nekako skrajnuti. Iako su ostvarile svoj cilj (svaka čast, ni to ne ume svako), u sadašnjici većina njih lije gorke suze nad šerpom u kojoj sprema omiljeno jelo svog muža, a pitanje je da li će ga on uopšte kušati jer se “zaglavio na poslu”, “otišao na basket sa ekipom” ili “bleji sa drugarima jer prate neko sportsko prvenstvo” (namig, namig). Oni uvek nađu vremena za sebe kako bi mogli da se ’’odmore od svega’’, jer im posao, žena i deca stvaraju popriličnu tenziju, žele da pobegnu iz tih ’’okova’’ ko da ih je neko puškom terao na njih. I to je tužno. I poprilično samoživo.
Za sve razgovore sa mamama koje imaju popriličan bračni staž, a koje vodim već duže vreme, je karakteristično da iz njih isijava nezadovoljstvo, suočavanje sa činjenicom da su izgubile sebe i da se više ne prepoznaju jer je težak balast na njihovim plećima. Od njih se očekuje da budu zmajevi na poslu, da donose pare u kuću, da budu brižne majke, da u kući uvek ima skuvano i opeglano, a da takođe ni odnos sa mužem ne škripi, jer kako nas časopisi savetuju, nikako ne treba zapostavljati odnos sa bračnim partnerom. Aha, i sve to treba postići za 24 sata, a to verovatno može samo ako su nadbića ili se drogiraju. Zato se njihov odnos sa muževima sveo na cimerski, pa i kad ostanu sami uglavnom ćute, eventualno se posvađaju i tako sve u krug. Onog ko je tebi nekad bio ceo svet sad izgleda ne dotiče zašto ćutiš, zašto si stalno umorna ili ljuta, ali ume da zameri da uopšte nisi kao pre, da ni psihički, a bogami ni fizički više ne ličiš na sebe. U jednoj rečenici, potpuno otuđenje ispod istog krova.
