Ljudi su danas znatno promiskuitetniji i skloniji kratkoročnim avanturama nego ikad pre. I žene i muškarci nisu nikad imali veći broj partnera, dok istovremeno tvrde da nikad nisu imali manje ljubavi
Moderno je društvo promenilo pravila pronalaska partnera, prirode ljubavnih veza, ali i samu definiciju ljubavi. I dok će preko 80 posto ljudi zadovoljavajući odnos s partnerom navesti kao jedan od temelja lične sreće, nikad veći broj ljudi nisu bili samci.
Koliko god to kontradiktorno zvučalo, čini se da je povećanje slobode izbora i ideal “nezadovoljavanja s manjim” odnosno s bilo kakvom vezom tek tako da bi se bilo u njoj, rezultiralo time da je sve manje zadovoljnih parova, a sve je više ljudi “gladno ljubavi”.
Filozof i pisac Pol Hadson za Elite Daily objašnjava što on vidi kao glavne krivce za manjak ljubavi u današnje doba:
1. Teži se za instant zadovoljstvima
Današnje se generacije mladih u 20-ima i 30-ima naziva još i Y generacijom, a jedna od njenih posebnosti je težnja za trenutnim zadovoljstvom. Odrasli smo u kulturi koja podstiče želju za materijalnim, ali i duhovnim stvarima koje mogu i treba da se dobiju sad i odmah – statusni simbol u obliku mobilnog telefona, dokaz inteligencije u obliku diplome, psihičku stabilnost preko “self-help” literature na 100 stranica…
Ako želimo hranu, ona je tu nakon telefonskog poziva, ako nam je dosadno samo upalimo internet, ako tražimo adresu samo je ukucamo u navigaciju, poželimo li seksualni nadražaj tu se pornografske stranice. Takve stvari imaju svoju praktičnu stranu, ali dugoročno nas čine robovima zadovoljstva koje se ne ceni – jer se dobija odmah i dostupno je.
Zadovoljstvo tako postaje navika, a navike štete romantičnoj strani čoveka jer ljubav nije osmišljena kao trenutno zadovoljstvo, već dugotrajan osećaj i trud.
2. Kultura je izgrađena na porocima
Poroci idu ruku pod ruku s trenutnim zadovoljstvima, a moderna kultura kao da uzdiže poroke – od prekomernog korišćenja alkohola, cigareta, droga, lekova.
Upravo te supstance stvaraju iluziju dobrog osećaja i zabave, stanja u kojem nam ne treba drugi čovek da bi se osećali ispunjeno ili srećno. Čemu se truditi i tražiti sreću u ljubavi, ako sreću donosi tek nekoliko čašica omiljenog pića?
3. Seks, seks i još malo seksa
Generalno, ljudi su danas znatno promiskuitetniji i skloniji kratkoročnim avanturama nego ikad pre. I žene i muškarci nisu nikad imali veći broj partnera, dok istovremeno tvrde da nikad nisu imali manje ljubavi.
Sve se češće odvaja seks kao zasebno zadovoljstvo od ljubavi i propagiraju odnosi koji donose zadovoljstvo bez propratnih problema ili obaveza – poput prijateljstva s povlasticama, otvorenih veza…
Samim time se manje ceni i seksualni partner i doživljava se isključivo kao sredstvo postizanja užitka.
4. Egoizam je vodeća sila
Svaki je pojedinac na svetu egoista jer je ispunjavanje ličnih ciljeva u skladu sa teorijom evolucije u kojoj preživljavaju najjači, odnosno oni koji brinu za sebe.
Dok postoji zdravi egoizam, onaj koji ne dopušta pojedincu da ga drugi iskorišćava, zlostavlja ili pak tera čovjeka da želi najbolje za sebe, sve je češći nezdravi oblik egoizma.
Tako se kao normalna vrednost propagira fokus isključivo na lične potrebe i želje, bez razmišljanja o drugim ljudima. Dva egoista nikako ne mogu zajedno da funkcionišu – a to je sve češćim uzrokom raspada odnosa.
