Svuda u svetu ljudi se danas slažu da je Nikola Tesla jedan od najplodnijih i najkreativnijih duhova koje je čovečanstvo ikada imalo.
Na svojim velikim projektima radio je do samog kraja života, jednako energičan i fokusiran, piše kultivisise.rs
Iako znamo da je deo energije čuvao asketskim, aseksualnim i povučenim načinom života, ipak ostaje divljenje pred oštrinom duha genijalnog naučnika i u godinama duboke starosti.
Deo odgovora na pitanja o stanju uma i tela koji su dostigli nadljudski nivo sposobnosti i svežine pronaći ćemo u intervjuu 77-ogoodišnjeg Nikole Tesle koji je dao 1933. godine.
Najvažnije navike stiču se u mladosti
Tesla je verovao da je u životu najbitniji početak, u smislu da je važno one najbitnije navike steći u ranoj mladosti.
“Stanje našeg tela i duha u starosti u potpunosti je svedočanstvo o tome kako smo proveli našu mladost. Tajna moje današnje snage i vitalnosti leži u činjenici da sam u mladosti, kako bi se reklo, živeo životom bez poroka”, rekao je Nikola tada.
Taj život pun vrlina bio je nužnost za nekoga ko je od rane mladosti sebi postavljao velike ciljeve i ko je znao da samo obuzdavanjem drugih strasti i apetita može ostvariti svoje snove i raditi u dubokoj starosti.
Kako je Nikola Tesla trenirao mozak: Tri navike koje svako može da usvoji!
To je podrazumevalo strogu disciplinu:
“Ne želim nikakav odmor, nikakav prestanak teškog rada. Kada bi ljudi birali posao u skladu sa svojim temperamentom, ukupna količina sreće na zemlji bila bi nemerljivo veća”, smatrao je genije.
Kako je Tesla planirao dugovečnost?
“Mnogi su tužni i depresivni zbog kratkoće života. Kakva je svrha pokušaja da se bilo šta postigne, pitaju se oni. Život je prekratak, ne možemo živeti dovoljno dugo da bismo dovršili naše poduhvate. Ljudi bi mogli značajno da produže trajanje svojih života ako bi se potrudili. Ljudi čine toliko toga što popločava njihov put do prerane smrti”, isticao je Tesla.
Zaista, na mnogo načine činimo sebe neproduktivnim. Između ostalog i lošom ishranom. Evo kako je Nikola Tesla razmišljo o navikama vezanim za ishranu.
“Pre svega, mi jedemo previše, ali to smo već toliko puta čuli. I jedemo pogrešnu vrstu hrane i pijemo pogrešnu vrstu tečnosti. Najviše štete nanosi prejedanje i nedostatak vežbe, što stvara toksično stanje u telu i čini nemogućim odbacivanje nakupljenih otrova”, verovao je srpski naučnik.
