Život počinje tek onda kada prestaneš da ugađaš drugima, ta ne ugađaš uvek ni sebi.
U početku misliš da će ti to nešto doneti, s vremenom se i navikneš na to, ali na kraju shvataš da s time samo gubiš sebe.
Gubiš svoje „ja“ da bi zadovoljio hiljade drugih koji ti se nikada neće otvoriti, koji nikada neće uraditi za tebe ono što bi ti uradio za njih. Kada uđeš u taj začarani krug shvatiš na kraju da si vezan za razmišljanje drugih, štaviše da zavisiš od njega.
Život počinje tek onda kada prestaneš da ugađaš drugima. U početku misliš da je ljudima do tebe stalo, ali s vremenom ti ljudi u svom ponašanju stvarno pokažu koliko im je do tebe stalo.
Gubiš tako svoje snove jer se moraš prilagođavati njihovim snovima, gubiš tako svoje izvorne osećaje jer ne smeš povrediti njihove, gubiš tako svoj stav jer se ne smeš suprostaviti njihovom, a onda se na koncu pitaš zašto si nesrećan.
Život počinje tek onda kada prestaneš da ugađaš drugima. Ali do toga treba doći, ponekad prođe pola života dok shvatiš tu jednostavnu istinu i pitaš je zašto nisi razumeo pre.
Možda si mislio da to radiš zato što si čovek velikog srca pa treba da pomažeš drugima, ali na kraju shvatiš da pomaganje nije ispunjavanje nečijih prohteva i svakojakih želja, i da je to što drugome činiš njemu potpuno svejedno pa ako ti nećeš potražiće novu žrtvu.
Treba jednom početi sebe gledati, razmišljati iz perspektive svoga srca.
Tek kada počneš poštovati sebe, moći ćeš i drugoga poštovati.
Potraži svoju sreću u mogućnostima koje ti život pruža dajući sebi šansu da svakoga dana počneš ispočetka koliko god grešaka juče napravio.
Ne moraš zadržati sve ljude koje sretneš u svom životu, samo zadrži svoju jedinstvenost i originalnost i oni pravi će s tobom ostati.
