Nekim ljudima je neuporedivo lakše da broj pića koja konzumiraju svedu na podnošljivu meru, nego da potpuno apstiniraju.
Adrijen više ne pije sedam dana nedeljno i ne provodi subote pokušavajući da se otrezni. Ne mora da brine da će je deca uvek viđati sa čašom vina u ruci.
Ali ova terapeutkinja iz Indijane, koja pristaje da joj se objavi samo ime, ipak pije. Uz podršku grupe za “smanjenje štete” koja u Evanstonu, Ilinois, pomaže ljudima da redukuju konzumaciju alkohola, Adrijen pije upola manje nego ranije, uglavnom čašicu ili dve na slavljima ili kad izađe sa partnerom.
“Osećam se kao da sam na pravom putu. Bila mi je potrebna pomoć i dobijam je, tako da mi je bolje”, kaže ona.
Ovo je daleko od klasične metode lečenja alkoholizma i nije za svakoga…
“Smanjenje štete” ili kontrolisano pijenje tokom koga osobe koje imaju problema sa alkoholom, ali još uvek ne mogu da se svrstaju u alkoholičare, redukuju unos pića, ali ne apstiniraju, retka je i kontroverzna terapija u zemlji koja ima jaku tradiciju programa od 12 tačaka kakve nude organizacije poput Anonimnih alkoholičara (AA). Ipak, veliki broj istraživanja pokazuje da i smanjenje štete pomaže.
“Smanjenje štete je efikasan način za borbu protiv alkoholizma”, kaže Keti Vitkjevic, profesorka psihologije na Univerzitetu Nju Meksika i glavni autor ovogodišnje studije koja je dokazala da se oni koji smanje konzumaciju alkohola tokom terapije suočavaju sa manjim brojem posledica povezanih sa pićem, a i u boljem su mentalnom stanju.
“Efikasna je koliko i drugi pristupi, a u nekim slučajevima i delotvornija, naročito kada uzmete u obzir da mnogi ljudi ne žele da prestanu da piju. I zato, ako im ponudimo mehanizme da smanje piće, onda će tako smanjiti i štetu.”
APSTINENCIJA ILI UMERENOST
Konstans Šarf, direktorka centra za odvikavanje Klifsajd Malibu u Kaliforniji, skeptična je prema ovom metodu. Pokušati da pijete manje je fino ako nastojite da utvrdite imate li problem sa alkoholom, smatra Šerfova, ali ako vam je teško da prekinete, baš to je znak da treba da se potpuno uzdržavate.
Ona dovodi u pitanje vrednost terapije koja je fokusirana na smanjenje ili ograničavanje količine alkohola.
“Ako vam je potrebna tolika podrška da postanete umereni, onda ste već prešli liniju i morate da budete u programu zasnovanom na apstiniranju”, smatra Šerfova.
Adrijen, koja se bliži tridesetoj i ima troje dece mlađe od 14 godina, pokušala je da apstinira. Godinu dana je uspešno bila trezna posle terapije u AA, ali nije bila zadovoljna tim iskustvom.
“Provodila sam dosta vremena u podrumima crkve, radeći ono za šta ne mislim da je dodalo neki smisao mom životu”, objašnjava. “Sklanjala sam se od rodbine i prijatelja. I nisam uživala što mi nešto strašno stalno lebdi nad glavom. Na sastancima možete da čujete stvari poput: ‘Oh, tvoja bolest je na parkingu i radi sklekove”, ili ‘Ako odeš, čekaju te samo zatvor, bolnice i smrt.”
Adrijen je potražila alternativu na internetu. U kraju u kome je živela bilo je 400 sastanaka AA nedeljno, ali jedina grupa za suzbijanje štete bila je udaljena sat i po od njenog doma. Ipak je otišla na sastanak u Čikaški terapeutski centar za smanjenje štete u Evanstonu i već tri meseca posećuje tamošnje seanse, a započela je i individualnu terapiju sa socijalnim radnikom u centru Kolinom Pitersom.
Sa njim je razgovarala o svom sistemu vrednosti i ciljevima lečenja, kao i o razlozima zašto previše pije i situacijama u kojima to čini. Piter joj je dao praktične savete i pomogao da formuliše strategiju.
CILJ SU DVA PIĆA DNEVNO
Adrijen kaže da je za tri meseca terapije posrnula jednom: napila se od tekile kada je izašla sa prijateljima. Inače uspeva da ostane umerena. Sada pije četiri dana nedeljno umesto sedam, i za to vreme popije možda 15 pića, dok bi ranije popila 30. U isto vreme uzima i lek naltrexone, opioidni antagonist koji blokira euforiju od alkohola i smanjuje žudnju za njim.
Terapija ne ide loše, kaže ona. “Ponekad želim da popijem više nego što treba, i to je ono na čemu radim.”
Još jedan Piterov klijent, čikaški lekar koji ne želi da kaže svoje ime da ne bi ugrozio karijeru, takođe napreduje na putu ka umerenosti. Kada je zatražio pomoć, već je prešao sa jedne čaše vina posle večere na dve, pa na tri. Nije pratio koliko pije, ali je jedne večeri shvatio da je popio flašu vina.
Zna da AA mogu da pomognu nekim ljudima, ali ne misli da su pravi izbor za njega. “Neki njihovi aspekti kao što je viša sila… Nisam protiv vere, ali to mi je nekako mistično”, kaže.
Pre tri godine počeo je da pohađa Piterovu grupu u Evanstonu i godinu i po dana prolazi kroz individualnu terapiju.
Danas apstinira svakog januara, i obično ispoštuje cilj od najviše 14 pića nedeljno ili dva dnevno. Bolje spava, bolje se oseća i lakše mu je da kontroliše težinu.
“Jako sam zadovoljan”, kaže o programu smanjenja štete. “Nije jednostavno – priznati to, raditi, čitati priručnik, dovući se do Evanstona u ponedeljak uveče kad ste umorni – sve je teško. Ali moj odnos prema alkoholu nije bilo onakav kakav sam želeo i preduzeo sam korake da to promenim.”
Chicago Tribune / Newsweek.rs
