Devojka je napisala pismo bivšem momku a u ovim rečima će se mnoge druge žene pronaći. Svi smo nekada imale ovakve osobe pored sebe.
Jednom si mi rekao “izvini” za ono nešto od pre, a ja sam se smejala. Dodao si “ako ti to išta znači” i ja sam se još smejala. Ne znači mi. Ni jedno izvini, posle koga nije usledio čin iskupljenja, nikada mi nije značilo. Ne primam i ne dajem izvinjenja, posle kojih ne možemo da radimo na tome da se bolje razumemo, manje povređujemo, da se više ne izvinjavamo. To što ne primam izvinjenje, ne znači da ti nisam oprostila. Odavno. Čim sam shvatila da nisi umeo i mogao drugačije. Ali još se mučim sa opraštanjem sebi što sam bila ubeđena da možeš da naučiš. Previdela sam da možda uopšte ne želiš da naučiš. Nije mi palona pamet da nisam ja ta uz koju možeš bolje, strasnije, ljubavnije.
Nisam htela da ostanem bez tebe. Iako nisam mnogo tebe imala, ne zaista. Znala sam da i ti sam nemaš mnogo sebe, inače bi i ono malo tebe što samimala, bilo mnogo veće. Ali meni nije ni trebalo mnogo više. Nisam pomislila da treba tebi. Da ti je potrebno da neko želi mnogo više, da ti je potrebno da daš mnogo više…
