Međutim, kada je 1995. godine otišao u posetu sestri, koja je ostala da živi tu, ona ga je odvela da mu pokaže lokalnu znamenitost. “Pa to je moj bicikl!” – uzviknuo je Puz ne verujući svojim očima. “Ni u jednom trenutku nisam posumnjao da je to moj bicikl. Ipak, ni dan danas prema njemu ne gajim nikakve emocije. Ne mislim o njemu kao o svom vlasništvu. bacio sam ga još davno. Sada on pripada drvetu” – objasnio je Puz.
Danas je bicikl u drvetu poznata turistička atrakcija i, kao što smo već pomenuli, lokalna znamenitost. Sa njega svakoga dana nestaju delovi – ljudi ih verovatno uzimaju za uspomenu. A lokalno stanovništvo se trudi da legendu održi tako što stalno zamenjuje delove koji nedostaju.
Drvo o kojem je ovde reč je stari javor i pod zaštitom je države. Veruje se da ni u vreme kada je bicikl ostavljen kraj njega nije bilo mlado, jer mlado drvo ne bi moglo da podigne tako težak predmet u visinu. Radilo se najverovatnije o već stasalom drvetu, na koje je neko okačio zaboravljeni bicikl, a ono ga vremenom “progutalo” i prisvojilo ga kao deo sebe.
Pogledajte video:
