Helanke su fešn no-no, rek’o Karl Lagerfeld. Ma, rek’o je on nešto mnogo gore od toga, nešto u stilu da treba da crkneš ako nosiš helanke. I mnogo me iznervirao. Šta on zna o helankama?! Suva šljiva jedna crno bela s onim slepačkim cvikerima i bapskom frizurom!
Da li znate da postoji ogromna populacija žena, koja dnevno u sebi čita molitvu zahvalnicu za blagostanje i sreću genija koji je izmislio helanke? A ne verujem da postoji ni najmanji procenat bilo koje populacije koji blagodari Lagerfeldu, jer je izmislio šta? Cinizam?
Imam, bre, halanki k’o gaća! I isto mi žao da bacim one pocepane što su me tako lepo služile. A Karl bi verovatno mislio da i ja treba da crknem, kad bi išta znao o meni. Ali on se bavi visokom modom, okružen visokim i žgoljavim manekenkama, koje sigurno nikada ne nose helanke, jer nemaju ni jedan razlog. Ja ih imam barem deset. I ne mogu da smislim Nemce. (Mislim, kad teram uz qurac, bar da iskoristim priliku.) Osim Vima Vendersa, ali on je građanin i stvaralac sveta bez granica – a možda se ne bi toliko tripovao na to, da nije Nemac. Pa i Karl – da li možda živi i stvara u Frankfurtu? Berlinu? Mmm? Jok more. Pariz. Ma i Nemci ne mogu da smisle Nemce, izgleda. Dobro, sad mi je matori Oto već malo simpatičniji. Mislim, nemam ništa protiv gejeva – osim ako mi brane da nosim helanke.
Debela sam – i to od onih debelih žena koje više izgledaju kao da su od brega odvaljene, nego kao da su debele. Bog je rekao debelim ženama da nose helanke, jer je provalio da je izgubio mnogo sledbenica u poslednjem veku mode mršavosti i tehnologije (tu se veruje samo u efekat i napredak), pa da malo povrati ugled. Valjda znate da bogovi opstaju onoliko koliko se u njih veruje i koliko im se odaje počast? A nije ni važno da li znate, bogovi znaju. Dakle, hvala ti Bože, za helanke.
Moje debele noge su vrlo dugačke – Da li znate kako izgleda kupovati unihop ili hulahop na kome piše „veličina 4“ ili „XXXL“ ili čak peticu, sa specijalnim proširenjem na turu za debele žene i potrefiti svaki peti put? Znači, četiri puta bacim pare, odnosno poklonim nekome tu kvazi četvorku, da mi bude lakše i nastavim da se grizem što ne slušam sebe. Zašto sam kog vraga pokušavala da pazarim unihop u bilo kojoj radnji, osim one koju drži jedna još odvaljenija od brega nego što sam ja i koja je, valjda, otvorila radnju veša i čarapa da bi imala gde da nabavlja ove deficitarne proizvode za debele žene? Dakle, najveći broj četvorki i iksiksiks elova je – kratak. Ono elastičnosti što postoji, potroši se u razvlačenju na butine i kad proces obuvanja dođe skoro do međunožja – tu i ostane. Možda mogu da ih navučem do pola dupeta. A možda mogu i da smanjim dupe. Ali što da se nerviram, kad helanke završavaju posao?
Zverski rastegljive, u najvećoj veličini, kad bi imale stopala, ni one ne bi bile dovoljno dugačke. Ali, kad bi imale stopala, bile bi hulahopke. Pošto nemaju, one su helanke. Mogu da se popnu do pola listova, ali neće spadati sa dupeta. Dakle, zakon.
Duže traju od unihopa i ne cepaju se na prstima, nego između nogu i to tek posle besomučnog nošenja i pranja. Traju taman koliko i gaće istog kvaliteta – izližu se i pocepaju u pranju, a ne u nošenju, ili prilikom navlačenja, kao što se dešava sa unihopom.
