9. Pravimo izgovore za loše ponašanje ili loše ocene.
Izgleda da svi pravimo istu grešku. Loše ponašanje je loše ponašanje. Ona je umorna i gladna je baš bezveze izgovor. Do kasno je bio na treningu i nije stigao da uradi domaći (koji je zadat pre mesec dana) je jednako loše. Ili, najgore, taj nastavnik je baš uzeo na zub. Moramo prekinuti da opravdavamo loše ponašanje ili nedostatak radne etike. Bez discipline, deca postaju derišta.
10. Raspravljamo se sa nastavnikom i trenerom.
Važno je da podržavamo našu decu, ali tek nakon što se naša deca založe sama za sebe. Kada nastavnik primeti da dete slabi u radu i učenju, verujem mu. Suprotno popularnom verovanju, većina nastavnika želi da pomogne mladim ljudima. Oni žele deci dobro. Kada se sporimo oko polučasovnog učenja ili toga da li je kasno da se radi domaći, dete uči da može da nastavi da bude lenjo, jer njegovi roditelji će da nađu izgovore u njegovu korist. Dete tada uči da ne mora da poštuje svog učitelja i da završi zadatak. To je tako jednostavno.
Pažnja je dobra. Uključeni roditelji su divni. Ali, način na koji obraćamo pažnju je taj koji može da šteti. Kada pustimo našu decu da pregovaraju, radimo pogrešno. Ako pravimo izgovore za njihovo loše ponašanje, radimo pogrešno. Ako im je previše udobno, radimo pogrešno. Kada čistimo njihovu sobu, uvažavamo zahteve za ručak, i podrivamo svog supružnika, naša deca se pretvaraju u razmažena derišta.
Sva deca treba da nauče da jedu grozni pilav s pilećom kožurom i boraniju s vremena na vreme. To gradi karakter.
Autor: Zelena učionica
