Ali ogrešio sam se o cigarete, jer ipak smo toliko toga prošli zajedno, a ja sam prosto bez pozdrava otišao. I nikada im se kasnije nisam vratio, ma ni pomislio na njih.
Ovo je moj pozdrav pušenju, epitaf na mermernom spomeniku u obliku džinovske pakle. Ovo je to poslednje zbogom koje su pljuge i te kako zaslužile od mene, a tek sad ga dobijaju…
Drage moje (misli se na cigarete, da neko slučajno zbog pušenja ne stekne pogrešan utisak), ne mogu u ovom trenutku, nakon tri godine otkako vas nema u mom životu, da kažem onu čuvenu frazu „o pokojniku sve najbolje“.
Da ste štetne, štetne ste. Da sam na vas silne pare spiskao – i to stoji.
Ali evo, rekoše nam nedavno da su i slanina, kobasice i druge mesne prerađevine štetne, pa opet niko ne proteruje slaninarske ovisnike i strastvene kobasičare da žderu van restorana.
Iako, drage cigarete, nismo više zajedno, mislim da kao bivši pušač imam sva moralna prava da dignem svoj glas protiv svojevrsnog nikotinskog aparthejda koji se, po ugledu na Evropu, sprovodi i u našoj zemlji…
Pušači su danas građani drugog reda. Maltene sa one strane zakona. Proterani iz svojih preduzeća da puše na hladnom.
Na svakoj paklici uredno piše upozorenje koje bi trebalo da vas odvrati od pušenja: „Pušenje izaziva rak pluća, kože, grla, izaziva sterilitet, šteti ljudima u vašoj okolini, pušači su barabe, ko puši goreće u paklu, mrtvi ste, samo što toga još niste svesni…“ A piše li na ulaznim vratima u vaše preduzeće „Pušenje na hladnom izaziva prehladu, prehlada izaziva bolest, bolest izaziva bolovanje, a previše bolovanja ponekad dovede i do otkaza“? Ne piše.
Zašto po toj logici upozorenja, na svakom pištolju, poluautomatskoj pušci ili bazuki ne postoji vidno istaknuta nalepnica sa tekstom „Pucanj iz pištolja ozbiljno šteti ljudima u vašoj okolini“. Ili „Prostrelne rane takođe mogu izazvati sterilitet“. Ili narodski „Uopšte vam ne treba pljuga da ostanete bez muda“.
Prvom mi, kao bivšem pušaču, smeta kada se iz noćnog provoda vratim u svoj dom, a odeća i kosa mi smrde poput piksle. Ali, hteli mi to ili ne, taj smrad jeste deo noći, jeste deo žurke, jeste deo zanosa, terevenke, velikih i mudrih misli izgovorenih u inspiraciji pijanstva, pa zaboravljenih već sledećeg jutra…
Nećeš da smrdiš na dim?
Sedi kod kuće.
Ostavi pušačke zone pušačima, ako već nisi tolerantan.
Jer nisu pušači strano telo u kafani, već si to ti.
Danas, drage cigarete, kada vas proteruju, danas dragi pušači kada vas pretvaraju u izbeglice, jedan bivši pušač smelo staje u odbranu vaših prava.
Ostajte mi zato zdravo…OK, ovo možda i nije baš adekvatna poruka za kraj, s obzirom na to kome je upućena…Dakle, ostajte mi sivo, zadimljeno, požutelo od duvana, sa suvim kašljem i eteričnom mirisnom notom kafančine pred fajront, jer ako je to vaš izbor, ko smo mi da mu se suprotstavljamo.
Uostalom, neka baci prvu pljugu onaj ko nikada nije popušio!
