Iako je ponekad u meni budila osećaj neopisive ljutnje kada je grubošću pokušavala da me otrgne od onog preemotivnog dela mene koji je drhtao pred izazovom, naučila me kako da budem žena. Naučila me da se sluša srce, ali koristi mozak. Naučila me da za sebe biram muškarca koji će želeti da budem bolja, a ne ugodnija. Naučila me da volim ali i da se čuvam. Naučila me i da je u redu da se plače. Iza zatvorenih vrata na pločicama kupatila da ne vidi niko. I da se posle toga ustane, umije i osmehne.
Tužno mi je kada vidim koliko je onih koje su učene pogrešno. Koje se bude svako jutro mrzeći sebe i onoga pored koga se bude.
Tužni su mi svi izgovori „zbog dece“, „zbog umora“, „zbog posla“.
Tužno je da budeš toliko nevoljena da zaboraviš i kako da voliš samu sebe. Tužno je da se boriš. Još tužnije da se predaješ.
Budi najbolja verzija sebe i sebi, ZBOG SEBE. Koga briga šta će o tebi misliti jedan muškarac. Ili njih pet.
Jelena Despot/lolamagazin.com
