Odrastala sam sa dve žene. Sa dve totalno suprotne tačke na jednoj istoj liniji. Sa pokornom i prkosnom. Jednom mekanom i nežnom i jednom grubom i oštrom. Odgajale su me obe pokušavajući u mene utisnuti ono najbolje što su mislile da treba.
Da me nauče o životu najbolje što su znale.
Izmešale su se tako u meni dve. Ona nežna koja zaplače na ružan pogled i ona koja je u stanju da krvari a da se smeje. Ta druga je opasna. I za mene i za druge. Ona je u stanju da te povredi dok joj se srce slama kako bi se zaštitila. Ona je u stanju da povredi sebe kako bi bila ono što je obećala sebi da će biti kada poraste.
Moja baka je bila primer žene koja je naučena da bude poslušna. Za nju oglušavanje o želju i zapovest nekog njoj dragog muškarca nije bila opcija. Pa bi tako brat spomenuo da je žedan ona je već nosila vodu. Poželeo bi omiljeno jelo u ponoć, ona bi ustajala. „Ćuti, ne raspravljaj se, dobro je, pusti“, kao postulati koje je želela da mi ubaci u glavu, a koji nikako nisu želeli da se prime.
Nažalost konstatujem da su se primili u toliko mladih mozgova. Primili su se u svim sferama. Žene danas u XXI veku, obrazovane, školovane i sposobne, TRPE. Trpe da on radije gleda utakmicu nego tebe. Trpe da ostavlja čarape po stanu i prljav veš u ormaru. Trpe da im neko uzima platu i određuje šta će kupiti.
Žene su danas nazadnije nego što su bile pre stotinu godina. Tada su morale jer su bile finansijski zavisne od muškarca te kao gola borba za opstanak pristaješ na sve da preživiš. Onaj instinkt koji nas u tim situacijama ne razlikuje mnogo od životinja tera da se boriš kako najbolje umeš. Slušajući. Služeći i dvoreći. Kako bi dobila pare da kupiš ručak, ZA VAŠU porodicu.
Žene danas trpe da budu neljubljene, nevoljene, nezagrljene. Žene su se danas ubedile da je to normalno. Žene danas pristaju na rutinski i mlak seks u misonarskoj pozi dok u glavi prebiraju spisak za kupovinu. Jednom mesečno, ako je mesec bio dobar.
Žene danas pristaju da rađaju decu da bi spasile brak sa mužjakom jer on svoju svrhu dobija tek onda kada te oplodi i kada izrodiš barem troje dece. Kao pečat da si njegova i da je on taj. Važno mu je, iako je poslednji put istinski osetio strast prema tebi pre pet godina.
Ona druga krajnost koja me odgajala, ona gruba i oštra me naučila da u životu ne treba da se trpe ničija sranja. Pa čak ni ona tvoje dece. Ja nikada nisam bila bezuslovno i bezrezervno na prvom mestu samo zato što sam dete. Moralo je sve biti racionalno. I ispravno. Jer je život učio da nema mnogo vremena za sentimentalnosti.
Ona me naučila da se kroz život ne bori p…m već tako što ćeš biti odrasla i snažna. Ona me naučila da život možeš da savladaš čak i ako te on mučki udara svaki put kada ustaneš. Ona me naučila kako se zatrpaju emocije i kako hodaš prkosno i uspravno. Ona me naučila da zauvek budem svoja i da jedino tako mogu biti nečija. Da ne budem glupa, površna i poslušna po svaku cenu. Ona me naučila da nikad ne budem ono što nisam da bih bila prihvatljiva društvu.
