Rekla je i da je to bila najgora odluka u njenom životu i da se pokajala i da je samo meni verovala dovoljno da se otvori jer me je volela i ja sam znao da volim nju i da ću joj oprostiti.
U tom trenutku nisam znao šta bih radio kada bih saznao da dete nije moje.
Uradili smo test, otišli smo kod genetičara, objasnili razloge. Nije bilo jeftino, ali morao sam da znam.
Ispostavilo se da ja nisam otac deteta. Nisam mogao da verujem. Moja žena, žena koju sam voleo, prevarila me je i bila je trudna sa nečijim tuđim detetom.
Nisam znao šta da radim. Deo mene je voleo i znam da je ona volela mene, ali drugi deo nije mogao da se izbori sa tim.
Nisam imao ideju šta bi joj se desilo ako je ostavim. Ona nema primanja, nema porodicu ovde, samo par prijatelja. Mora da izdržava sama i sebe i dete. Ipak, mislim da nemam u sebi to da mogu da nastavim da ih izdržavam.
Deo mene je jako želeo razvod ili poništenje braka. ipak, nisam bio siguran da je to prava stvar koju treba da uradim, ili da ostanem u braku. Znao sam da bi ona jako patila ako je ostavim, lično, emotivno i finansijski. Isto tako sam znao da nemam nikakvu obavezu prema detetu koje nije moje, ili prema njoj kada se razvedemo.
Znam da je napravila grešku. Ipak, još uvek sam je voleo. Mislim da to može svakome da se desi, posebno ako je pod uticajem beskorisnih prijatelja.
Bio sam zbunjen i rešio sam da odem na neko mirno mesto. Otišao sam u crkvu, sedeo sam tamo dugo i pitao Boga za pomoć. Jedan stariji par me je primetio i prišao mi je pitajući šta nije u redu? Počeo sam da plačem i ispričao im sve vezano za svoju dilemu. Ne znam šta me je nateralo da ispričam svoju ličnu priču, ali jesam. Onda su mi oni rekli da ako je iskreno volim treba da joj oprostim i prihvatim dete. Ako joj je žao, treba da joj dam šansu. Rekli su mi i da budem jak i da odem da budem sa njom jer sam joj sada potrebniji više nego ikada, da je utešim.
Ljubav znači da treba da budete sa svojim partnerom kroz sve uspone i padove, rekli su mi. rekli su mi i da znaju da će mi biti teško, ali delovali su sigurni da ćemo ona i ja biti divan par i sjajni roditelji detetu. Negde u svom srcu počeo sam da prihvatam ovaj savet koji mi je ovaj stariji par dao i odjednom sam počeo da osećam malo unutrašnjeg mira.
Prošlo je nekoliko godina od tada i mogu da vam kažem da sam u srećnom braku u imamo divnu devojčicu koja je spremna da pođe u obdanište. Moja ćerka je moj najbolji drug, a moja žena i ja se nikada nismo ovoliko voleli kao sada!
kurir.rs
