Sigurno ti se ovo nekad desilo: devojka traži savet i pomoć, ti se polomiš da nađeš sve potrebne informacije kako bi joj najbolje pomogao, a onda ona savet jednostavno ne prihvati.
Iako to može da nervira, treba se setiti da to što neko traži savet ne znači da je dužan i da ga primeni.
Posebno ume da nervira ukoliko se neko redovno tako ponaša. Malo-malo pa te pita za savet i mišljenje, ti neretko moraš da se raspituješ unaokolo kako bi pružio što bolji odgovor – a želiš da pomogneš, nije da ne želiš – i ona redovno ne postupi po tvojoj preporuci. Sasluša te, zahvali ti se, a onda uradi nešto drugo. Često ono što je mislila da uradi još i pre nego što te je pitala za mišljenje. I ti se onda pitaš čemu trud kad će ta osoba ionako da postupi onako kako ona hoće.
Naravno da će da postupi onako kako ona hoće, i to ne mora da se poklopi s onim što ti smatraš za najbolje rešenje. Njen život je u pitanju, i ima pravo da sa sopstvenim životom radi ono što hoće, slagao se ti s tim ili ne. A što se tiče toga da je tvoj trud bio uzaludan, nije.
Kako nije? Ako je ta osoba postupila onako kako je planirala pre nego što ti se obratila za pomoć, kakvu je razliku napravilo to što si se ti polomio oko nalaženja potrebnih podataka ili šta si već uradio kako bi pružili što bolji savet? Napravilo je razliku, i to bitnu. Kao prvo, toj osobi je svakako značilo to što si se potrudio oko nje. A kao drugo, uz tvoju pomoć ona je donela informisanu odluku, nije postupala naslepo. Pružio si joj podatke koji su joj bili potrebni kako bi se opredelila – a to što se nije opredelila onako kako bi ti učinio njena je stvar.
Bez ljutnje, i bez osećanja da je tvoj napor bio uzaludan. Pomogao si, pružio si najbolji savet koji si umeo – a šta će ona da uradi s tvojim savetom je ipak na njoj da odluči.
izvor: krstarica.com
