Danas je prosečno muško često rastrzano između dve krajnosti. S jedne strane se muči da nagovori prosečnu ženu na seks i kuka zato što žene toliko “boli glava”, a sa druge strane pored sebe ne želi ženu sa previše seksualnih iskustava. Pod “previše” on često podrazumeva taman onoliko koliko ih je on sam imao.
Kada su mlađi, muškarci tragaju za iskusnijim ženama, a kada pomisle da je vreme da se skrase skloni su da biraju one manje iskusne ili potpuno neiskusne.
Ženska seksualnost je još uvek veliki tabu, a seks uopšte još uvek nosi stigmu nekakve prljave radnje.
Pčele to rade, životinje i insekti to rade, ali kada je reč o ljudima, seks odjednom postaje okosnica brojnih moralnih rasprava i zabrana. Jedna sasvim prirodna stvar i potreba – kao što je potreba za disanjem, hranom i vodom, odjednom postaje nešto grešno. A skoro celokupna težina ovog “greha” svaljuje se na pleća žene iz prostog razloga što ona može da rađa, tj zato što na njoj lakše može da postane očigledno šta je radila.
Ne tako davno bilo je vreme u kome su mlade trudnice saginjale pogled pred starijima zbog stida što njihov stomak odaje da su radile radnju, iako se tako nešto sasvim normalno očekivalo od njih u braku.
Neko će možda reći da seks nije isto što i disanje i hranjenje, jer bez njega može da se preživi, a bez hrane, vode i vazduha ne može. Istim tim ljudima rado bih do kraja života davala sledovanje od čaše vode i kore hleba dnevno i onda bih ih pitala da li su srećni i zadovoljni svojim životom. Da li svoj život smatraju ispunjenim potpunim i lepim? – Tada bi na svojoj koži iskusili kako se žene osećaju u ovom “muškom svetu” koji uporno guši najprirodniji nagon u njima.
Žene od početka svog životnog puta žive u svojevrsnom prinudnom postu, ili moralnom konc logoru, lišene nekih od osnovnih prava koja sva ostala živa bića imaju. A onda se pitate zašto žene ne vole seks koliko i muškarci. Svaki se rob vremenom navikne na težinu svojih lanaca…
Evo nekoliko primera kako je kroz relativno blisku istoriju ženska seksualnost gušena.
