Jedan dečak, Milivoje S. koji ima 12 godina i pohađa osnovnu školu u Zemunu, ovako vidi radosti prvog snega. Pismeni zadatak vam prenosimo u celosti.
Prvi sneg
Odmah na početku da vam kažem da sam kao mali voleo sneg, ali me je ove godine smorio onako u startu. Evo tri glavna razloga zašto mi se nije svideo beli pokrivač.
Prvi razlog: Mnogo sam se iznervirao što u školu moram da idem u dubokim cipelama a ne u mojim šmekerskim najkama marke er maks dvojka. Bez tih patika nekako nisam svoj. Keva je to platila 16.000 dinara. Za te pare čovek mora da bude šmekerica kad ih nosi. Ove cipele za sneg su me baš smorile. Kao da su od gvožđa.
Drugi razlog: Sneg koji je pao je toliko smorio da mi banditi iz odeljenja ne možemo pošteno ni da se grudvamo jer ga je malo. Da je barem napadao pa da se čovek raduje što možemo da gađamo devojčice dok one histerično beže, nego ništa. Nula od snega. Ovu pojavu ja ne bih ni nazvao sneg, nego sneg u pokušaju.
Treći razlog: Časovi nisu skraćeni. Prošle godine kada je tokom noći napadalo brdo snega, svi su bili u frci. Kao da su padale bombe a ne sneg. Uhvatila ih prpa što su morali mnogo da čiste i lopataju da put do škole bude prohodan. Da vam kažem iskreno, nekako mi je draže da čistim sneg ispred škole nego da sedim u njoj i pišem ovakve pismene zadatke. To čišćenje mu dođe nešto kao fizičko vaspitanje.
Temu sam malo promašio, ali bih Vas zamolio nastavnice da me ocenite barem sa skromnom trojkom. Ne tražim puno a i obećavam da ću da se potrudim da očistim sneg kada stvarno bude mnogo napadao. Znači jedna trojčica za fizikalisanje. Vama je to sitnica a ja ću da ispadnem šmeker pred roditeljima kad dođem kući.
BESNOPILE.RS
