U muškom svetu, svaka žena je ratnica! U svetu kojim vladaju muškarci, ženama je svaki dan borba, a svaki i najmanji uspeh, velika pobeda.
Nekada su muškarci na sebe stavljali ratničke boje pred bitku. Odgovarajuća “šminka” bila je neophodni pratilac svakog obreda, slavlja, tugovanja i ratovanja. Civilizovano društvo nam je omogućilo da iz stanja večitog rata pređemo u stanje relativnog mira. Danas muškarac više ne mora da lovi večeru, niti ratuje sa susednim selom oko teritorije. On je direktor firme, vođa države, biznismen, radnik… Razumevanje prirodnih sila omogućilo nam je da prestanemo da se molimo gromu, drveću, svetoj životinji, vetru i kiši za milost.
Stari obredi iščezavaju, a sa njima i muške ratničke boje. Međutim, iako muškarcima ovakav današnji poredak pogoduje, žene nikako da u njemu nađu mesto za sebe. Danas su obrazovanije i sposobnije nego ikad, a opet skrajnute i nedovoljno ozbiljno shvaćene. Za njih rat nikada nije prestajao.
Borba počinje od malih nogu. Čim prohoda, devojčica uči šta sme, a šta ne sme. Ponašaj se ovako, budi takva, izgledaj ovako, nosi ovo, ne govori ono, čuvaj se… Od malena žena uči šta je odgovornost, da brine, da kuva, da bude mama, da bude lepa, da bude dobra, smerna i čestita.
Sve te devojčice krišom kroz prozore svojih sobičaka u kojima žive kao pod staklenim zvonom, posmatraju bezbrižnu igru dečaka i pitaju se kakvu sve zabavu u životu propuštaju samo zato što su ženskog pola.
Kada te iste devojčice odrastu, shvataju da im niko nikad neće udeliti nagradu za svo to dobro ponašanje. Tretiraće ih isto kao i bilo koju drugu ženu. Biće ponižene, prevarene, ostavljene od strane istih tih dečaka koji nikad neće uspeti da razumeju ženski bol i svakodnevnu borbu za opstanak, za svoje mesto pod Suncem i zvezdama, za pravo na sopstvene želje, na ostvarenje svojih snova. Biće prepuštene sebi da sa bebom u naručju traže bilo kakav posao, jer je neki muškarac pomislio da je to ženin problem i da se njega ne tiče…
