Izraz prazna slama u srpskom jeziku označava nešto bezvredno, nešto što se odbacuje. Zašto baš prazna slama?
Nakon vršidbe žita, kad se izdvoji korisno hlebno zrno, ostaju samo prazni klasovi i sasušene žute stabljike, koje nemaju nikakvu funkciju (osim kao prostirka za stoku). Otuda povezivanje nečeg bezvrednog i nekorisnog sa praznom slamom.
Ali, o kakvom mlaćenju slame je ovde reč? Zašto se ona mlati?
Ranije se žito nije vrhlo kao danas: pomoću vršalica ili kombajna, nego pomoću konja i mlaćenjem. Nakon žetve snopovi su se donosili na gumno i polagali oko jednog stuba. Onda su se za taj stub vezivali konji, koji su išli ukrug i kopitama krunili klasje te odvajali zrno od stabljika. Tako se dobijalo čisto zrno.
Međutim, oni koji nisu imali konje, snalazili su se drugačije – rukama su mlatili požnjeveno žito i na taj način odvajali zrnevlje od klasja. Za to su koristili spravu koja se zvala mlatilo, mlatka, mlatac ili mlatač.
Budući da se tako dobijalo puno zrno, ovaj posao imao je svoju svrhu, bio je smislen. Međutim, mlatiti po praznom snoplju, od kojeg je ostala samo slama bez zrnevlja, nije imalo nikakvog smisla. To je posao bez svrhe.
Po tome je nastao ustaljeni izraz mlatiti praznu slamu, koji znači: uzalud se truditi, raditi beskoristan posao, pa od toga i – govoriti uprazno, bez smisla i svrhe.
