U našem narodu, za ljude koji su primitivni i glupi, kaže se da su balvani. Balvanima se nazivaju posečena stabla koja su samo grubo obrađena i koja su sirov materijal u drvnoj industriji. Ali ovaj pojam se ne vezuje samo za sirovost i neobrađenost nego ima i drugo značenje.
Kako je balvan nedovršena drvena građa, neobrađena i gruba, tako je ova reč sinonim za čoveka koji nije radio na svojim potencijalima, na obrazovanju, profinjenosti, manirima i kulturi.
Međutim, postoji i drugo značenje…
Naučnici smatraju da su na našim prostorima postojala prehrišćanska svetilišta, posvećena idolima, duhovima prirode. Oni su najčešće bili napravljeni od drveta, balvana, izrezbareni stubovi koji su imali svoju namenu i nosili sveti duh božanstava.
Sa pojavom hrišćanstva takva mesta su proglašavana za paganska, pa je samim tim i sve ostalo vezano za idolopoklonstvo, smatrano nazadnim i primitivnim.
Kako su u ono vreme još uvek postojali ljudi koji su bili odani „veri od pamtiveka“ i koji su negovali kult idola, od strane zajednice oni su pogrdno nazivani „balvanima“.
Danas, nažalost, možemo da kažemo da je „malo šume, a previše balvana“.
lookerweekly.com
BALvan, BALavac, BALtovnik (pricalica na ruskom), BALonja, BALavander, BALkanci su uvredljive iskrivljene reči na temu prehrišćanske kulture i nekadasnjeg bozijeg sina BELa, BALa, Bjala.. i boga Vala.