Zbog čega se u našoj sredini govori čovek i žena, kad se ljudi dele na muškarce i žene? Šta, žena nije čovek?
U septembru ove godine dobiću svoje prvo dete. Devojčicu. Što je trenutak kada će konačno nežne udarce u mom stomaku zameniti mlataranje ručicama u krevecu i kada ću umesto očaranog posmatranja snimaka ultrazvučnih pregleda satima zaljubljeno gledati nosić i oči moje ćerke, sve je više briga, piše Stil/T.S.R.
Kažu mi da je to prirodno. Normalno je što tokom prve trudnoće brinem hoću li se snaći pri dojenju, menjanju pelena i hoću li umeti da se nosim s naglim skokovima temperature, ojedima i prehladama. Ono što nije normalno jeste to što sam, nakon što sam joj saopštila pol bebe, kao reakciju od jedne starije žene dobila odgovor: “A šta ćeš”. Ono što nije normalno jeste što se gotovo svakog dana zapitam na kakav to svet donosim žensko dete.
Ono što nije i ne bi smelo da mi bude na umu u ovom trenutku jesu sva užasna iskustva koja sam u životu imala isključivo zbog toga što sam žena i, još gore, zastrašujuće priče i omalovažavajuća tuđa iskustva o kojima svakog dana čitamo.
1. “Ti si, ćerko, tatin sin, na sudbinu se ne žalim”
Moj otac ima sina. Zajedno gledaju fudbal, piju pivo i imaju tipičan odnos otac – muško dete. Ipak, otkad znam za sebe, on me od milošte naziva – sinom. Jer ljubav i ponos za koje znam da su beskrajni jednostavno ne mogu da stanu u nimalo eufoničnu, nimalo posebnu i ni najmanje obojenu dičenjem, reč “ćerka”. Potrebna je, iako kraća, daleko snažnija reč. Tatin sin “očistio” godinu u roku. Tatin sin je odličan u svom poslu. Tatin sin je u drugom stanju. Kad je najsrećniji i najponosniji, ja sam sin.
I tako je u hiljadama porodica u našoj zemlji, što je uzelo maha u toj meri da više niko u tome ne vidi ništa neobično.
Naravno, konotacija reči “ćerka” nije komplikovana samo u Srbiji. Je li ona pozitivna ili negativna? Nosi li sa sobom ponos ili stid? Veličanje ili omalovažavanje? Ova i slična pitanja postavljaju se širom sveta, pa je tako jedna od čestih tema na sajtu Quora zbog čega očevi svoje sinove zovu “sine”, dok se ćerkama obraćaju imenom ili nadimkom. Ipak, jeste li čuli da neki nebalkanski narod odaje priznanje ili pokazuje ljubav prema svom ženskom detetu nazivajući ga – sinom? Jeste li čuli da je izjednačavanje s muškarcem još negde kompliment koji se devojčicama daje od malih nogu?
Zovite me zatucanom i staromodnom, ali JEZDA je u pravu! BEOGRAĐANKA (27) brutalno iskreno o oblačenju devojaka u Srbiji: Neću da budem LJUDSKI OTPAD!
I kako smo došli do toga da je to kompliment? Šta o nama govori to što nam je to postalo normalno?
2. “Pre nego za milost zamolim, svuci me. Po svakoj suzi tuci me. K’o dete kazni me, k’o ženu spasi me.”
Bila sam sedmi razred kada me je jedan vršnjak pribio uza zid i ispipao gde god mu je ruka pala. Kad sam uspela da se otrgnem, udarila sam ga u rame da bih ga odgurnula i tako pobegla i munjevito sam dobila – šamar. Zatim je, jednako džentlmenski, pljunuo ispred mene i rekao: “Muzaro jedna, ti ćeš mene da udaraš”. I to je samo jedno od, najblaže rečeno, neprijatnih iskustava koje sam doživljavala još otkako je telo tek počelo da mi dobija karakteristike tela odrasle osobe ženskog pola.
Dobro bi bilo da sam usamljen slučaj ili makar jedan od retkih. Loše je što ne poznajem nijednu ženu kojoj nikad niko bez dozvole nije dodirnuo zadnjicu i grudi u školi, autobusu, u redu. Nijednu.
Istraživanje koje je 2017. sprovedeno u 50 škola širom Srbije pokazalo je da čak polovina učenika osmog razreda smatra da je seksualno uznemiravanje devojčica “šala i deo odrastanja”. Ponoviću – deca misle da je šala i deo odrastanja kada dodiruju nekoga ko to ne želi. Ako vam od ovog podatka nije već dovoljno muka, dodaću da u to veruje više devojčica (69 odsto) nego dečaka (64 procenta ispitanih). Nalaze istraživanja koje je sprovela Sigurna kuća možete pogledati OVDE.
Kad smo već kod statistike, iako je reč o drugačijoj vrsti nasilja od one koja je u ovom slučaju tema, rezultati istraživanja IMAGES Srbija koje je objavljeno pre mesec dana pokazali su da petina muškaraca u Srbiji smatra da postoje situacije u kojima žene zaslužuju batine. Utvrđeno je, takođe, da je 60 odsto ispitanih mladića dodirivalo devojke bez njihove saglasnosti ili im dobacivalo seksualne komentare.
Bljutavi šlag na torti u ovoj problematici je argumentacija. Koliko ste puta u komentarima vesti u digitalnim medijima pročitali da je neka žena svojim oblačenjem “tražila silovanje”? Da se žene i tinejdžerke “oblače kao kurve, a kukaju kad ih neko pipka”? I gde je tačno ta granica koja razdvaja kurvu željnu silovanja i tuđih ruku na sebi od osobe ženskog pola kojoj je, eto, toplo? Postoji li neki propis o tome koliko suknja treba da bude kratka da bi se shvatila kao poziv za dodirivanje i silovanje, odnosno koliko dugačka da bi osoba koja je nosi zaslužila minimum poštovanja?
Majke iz Srbije stale uz JEZDU: Neću da mi SIN dovede STARLETU za snajku!
Znači li ovakva argumentacija da sledeći put kad pored mene prođe muškarac bez majice ili obučen u prekratak i preuzak šorts, imam svu slobodu ovog sveta da ga pogledam kao sočnu šniclu i dodirnem baš svaki deo njegovog tela koji mi privuče pažnju? Znači li to što nekim muškarcima uvek viri donji veš da nam na suptilan način poručuju da dugo nisu imali odnose i žele da im uradimo sve što nam padne na pamet?…nastavak na sledećoj stranici…
