6. Mogli ste da se na javnom mestu izderete na svoje dete. Apsolutno ste mogli da se izvičete na svoje dete na javnom mestu, a da nikome ne padne na pamet da pozove službu za zaštitu dečjih prava ili slično. Sada je situacija drugačija, roditelji nemoćno škrguću zbima i glume strpljivost i umilnost. Moji roditelji nikada nisu digli ruku na mene, i ja nikada ne bih udarila svoje dete, ali ponekad – čak i kada se samo strogo obratim svom detetu na javnom mestu, ljudi me gledaju kao da sam neurotična.
7. Deca nisu diktirala izbor jela. Ne sećam se da su me nekada pitali šta bih volela za večeru. Nikada.
8. Plastika nepoznatog porekla? Da li je potrebno bilo šta dodati? Igračke bi se kupovale bilo gde, a spavali smo sa njima, grizli, prali, topili, i na to niko nije obraćao pažnju… Sada provodim sate i sate tražeći savršenu ne-toksičnu igračku koja nije proizvedena u Kini i ne sadrži BPA. To je poprilično iscrpljujuće.
9. Mere predostrožnosti za dečju bezbednost? Mere predostrožnosti? Kakve mere predostrožnosti? Na svojoj koži sam iskusila struju (u blažoj varijanti), znam kako je kada dodirneš usijanu peć, kada se skotrljaš niz stepenice ili kada propisno izgoriš usta vrelom hranom. Moje dete pojma nema o ovakvim stvarima, niti će ikada imati priliku da ih iskusi zahvaljujući mojoj akutnoj paranoji i zavidnim veštinama kada su u pitanju mere predostrožnosti kojima se štite deca. Volela bih kada bi mogla da kažem da bi moje dete uspelo da preživi čak i bez mog opsesivnog nastojanja da ga sačuvam od … pa mogu slobodno reći, SVEGA!
10. Bez obzira na sve, mi volimo svoje roditelje. Naši su nas roditelji ubacivali u tovarni prostor kamioneta, puštali da se igramo šibicama, i nikada se nisu prema nama ophodili kao prema pojedincima sa posebnim ličnim potrebama. Uprkos svemu, mi ih volimo. Danas se kao roditelji plašimo se da ćemo od naše dece napraviti otpadnike od društva i slučajeve za lečenje koji će nas čitav svoj život mrzeti, ukoliko ih kao male pustimo da plaču i minut duže ili ukoliko se prema našim mališanima koji nisu ni prohodali ne ophodimo kao prema sebi ravnima.
