Ukoliko primetite da vaše dete hronično laže i da te laži nisu nimalo bezazlene, da prikrivaju neko opasno ponašanje, onda morate razgovarati sa svojim detetom o tome. Taj razgovor mora biti dobro isplaniran. Morate staviti do znanja detetu da vi sasvim dobro vidite šta se događa i time otvoriti prostor da jasno ispoljite svoju zabrinutost. Pri tome morate imati sledeće stvari na umu:
Morate planirati unapred
Razmislite dobro kako je najbolje pristupiti vašem detetu u datoj situaciji. Uključite u to svog bračnog partnera. Ukoliko ste samohrani roditelj, posavetujte se sa ostalim članovima porodice, ili prijateljima koji imaju iskustva sa ovakvim situacijama. Dobro je da pri suočavanju sa detetom imate nekog kraj sebe da bude uz vas.
Morate planirati šta ćete reći, kako će izgledati vaše emotivne reakcije, pa čak i to gde ćete sedeti u odnosu na dete tokom razgovora. Morate unapred odlučiti kakve će posledice biti (da li će biti kazne ili neće…). Jednostavno morate biti ispred vremena i situacije.
Ne pridikujte, ne držite lekcije
Kada uhvatite dete u laži, pridikovanje vam neće pomoći. Čim počnete da im držite lekciju, deca se isključe i svaka konekcija je prekinuta. Neće vas slušati, neće vas poslušati i ništa se neće promeniti. Umesto toga morate identifikovati šta je to što vi vidite, šta vam smeta i šta vas brine.
Budite precizni, određeni i govorite o onom što je očigledno
Kada razgovarate sa detetom morate se izražavati jasno i direktno. Morate ukazati na konkretan primer i izdvojiti tačno ono što predstavlja problem. Možete, na primer, potpuno smireno reći: “Ako nastaviš da lažeš o domaćim zadacima, biće posledica”, ili znam da si se išunjala napolje sinoć. Moraćeš da snosiš posledice za svoje ponašanje”. Dobro zapamtite da te posledice moraju biti nešto što ste vi zaista u stanju da sprovedete i što imate volju da isterate. U suprotnom se vaše reči pretvaraju u prazne pretnje.
Poruka mora biti kratka i jasna (ne komplikujte)
Morate sve pojednostaviti i biti zaista fokusirani na jednu određenu stvar. Koncentrišite se na ponašanje koje vam smeta. Zatim od deteta tražite da vam kaže zašto je osetilo potrebu da vas laže. Ne tražite izgovor za njegovu laž, već težite da otkrijete problem koji vaše dete ima i koji ga je naveo da laže. Razgovor treba da bude kratak i efikasan, usmeren na jednu konkretnu stvar, jedan konkretan primer koji ste primetili. Suviše duga priča neće imati nikakvog efekta. Uopštena priča kako je laganje loše takođe ne vodi nikuda.
Ostavite “otvorena vrata”
Jasno stavite detetu do znanja da vas interesuje šta se sa njim događa, da vas zanima zašto se tako ponaša. Dete najverovatnije neće biti odmah spremno da vam sve kaže. Kada prvi put potegnete pitanje određenog ponašanja, dete verovatno neće biti spremno da o tome govori. Zato je potrebno da zauzmete neutralan stav i ostavite prostor da vam jednom otvori dušu i prizna problem. Tako stvarate bezbedno okruženje vašem detetu. Da bi dete progovorilo, potrebno je da se oseća sigurno. Ukoliko odmah krenete da ga napadate, samo će se više povući u sebe.
Ne reagujte impulsivno
Kada uhvatite svoje dete u laži, ne smete reagovati istog momenta vođeni osećanjima koje u vama laž izaziva. Najbolje je jednostavno poslati dete u svoju sobu dok se emocije ne slegnu i dok vi ne smislite dobar plan. Svaki put kad reagujete bez plana i razmišljanja, efekat će izostati.
Dok razgovarate sa detetom ne raspravljajte se sa njim oko same laži. Jednostavno mu recite šta ste videli i pitajte za razlog.
Na primer: “Upravo me je zvala komšinica. Rekla mi je da te je videla kako se šunjaš napolje iz kuće sinoć. Jutros si skoro zaspala za stolom tokom doručka, a rekla si nam da ideš na spavanje ranije”. Možete dodati: “Uplašila sam se gde si išla. Svašta je moglo da ti se desi. Zbog takvog ponašanja neću moći da te pustim da ideš na ređendan kod drugarice ovog vikenda”.
Formula je jednostavna: Imam tu i tu informaciju. Verujem da te to istina. Ovo su posledice.
Saslušajte dobro šta vaše dete ima da vam kaže, ali ostanite čvrsti.
