Da bi privukla pažnju na sebe
Kada sasvim mala deca lažu, njihove laži su providne. Ona ne umeju da sastave konsekventnu priču i da se dosledno drže onoga što su vam rekla. Ona na taj način pokušavaju da privuku vašu pažnju.
Tako će malo dete reći: “Mama, video sam Deda Mraza kako leti pored prozora”.
Ovakve laži su takođe posledica dečje bujne mašte i pokušaj da razumeju svet oko sebe. Te laži i priče koje izmišljaju sasvim mala deca treba dobro razlikovati od laži koje izgovaraju deca školskog uzrasta. Na primer, kada školarac laže da je uradio domaći.
Da ne bi povredila nečija osećanja
U nekom momentu svaka osoba nauči kako da ublaži priču da bi izbegla povređivanje tuđih osećanja. Umesto da kažemo “Baš su mi odvratne te cipele”, možemo reći: “Te cipele su sada baš trendi”.
Međutim, deca ne poznaju tako sofisticirane metode, pa posežu za običnim lažima. Odrasli znaju kako da stvari govore oprezno, uvijeno, ali deca to ne umeju. Laganje je njihov prvi korak ka učenju ove veštine izbegavanja povređivanja drugih.
Mi ih tome sami učimo. Na primer, kad kažemo detetu “Reci deki da ti se sviđa njegov poklon, čak i ako nije tako”.
Da bi izbegla nevolju i kaznu
Najzad, deca najčešće lažu da bi se izvukla iz nevolje. Zamislite da ste pritisli dete zato što je uradilo nešto što ne treba. Možda je prekršilo neko pravilo, nije obavilo svoje zadatke ili je uradilo nešto ružno. Prvo na redu je ispitivanje, zatim ljutnja i vika, pa kazna oduzimanjem neke privilegije (zabrana izlaska napolje, oduzimanje kompjutera na nekoliko dana i slično). Ukoliko je vaš jedini način da se sa tom neposlušnošću, ili greškom nosite kazna, dete će svu svoju energiju utrošiti na to kako da ubuduće izbegne kaznu, a ne kako da postupa bolje.
Deca će lagati svaki put kada ne vide drugo rešenje za svoj problem i konflikt. Pogotovo ako je laž jedino što mu se pokazalo kao uspešan način izvlačenja iz nevolje, što mu najčešće polazi za rukom i ukoliko vidi da iskrenošću ne postiže ništa. Laganje kod dece je nešto poput instinkta za preživljavanje.
