Kada roditelj uhvati svoje dete u laži, prirodno je da se oseća razočarano, iznevereno, frustrirano i ljuto. Međutim, laganje je normalna pojava – svi to radimo do izvesne granice.
Razmislite za trenutak kada odrasli posežu za lažima u životu: Na primer, lažemo kad nas policajac zaustavi zbog prekoračenje brzine, jer želimo nešto da postignemo. Želimo da minimizujemo, ako ne i da potpuno eliminišemo svoju krivicu i prođemo nekažnjeno, tj. izbegnemo nevolje. U nekim situacijama lažemo čak i kad znamo da ne bi trebalo, da nije baš pametno, ni lepo…
Nije sasvim izvesno da li deca uče laganje od okruženja i roditelja, ili je to mehanizam koji postoji u svima nama, nezavisno od naučenog, ali je činjenica da će deca roditelja koji se često provlače lažima u životu i sama češće posezati za laganjem. Takođe, deca strogih roditelja vremenom nauče da budu veoma vešti lažovi iz straha da će zbog istine nagrabusiti. Ona jednostavno tako izbegavaju da upadnu u nevolju i fasuju kaznu.
Laganje kod dece je veština rešavanja problema i nošenja sa krivicom. Posao roditelja je da decu nauče kako da ove probleme rešavaju na konstruktivniji način.
Evo najčešćih razloga zašto deca lažu:
Da uspostave svoj identitet i približe se roditeljima
Dete može lagati čak i o stvarima o kojim uopšte ne mora da laže, samo da bi delovalo impresivnije i tako ostvarilo dodatni kontakt sa roditeljima i dobilo potvrdu svoje ličnosti. Ukoliko je pritisak roditelja na dete veći, ono lažima može pokušavati da im se dodvori, da pokaže da je vredno njihove pažnje. Ono pokušava da ustanovi svoju vrednost kao osobe, pa makar i lažnu.
Da bi se odvojila od roditelja
Tinejdžeri često koriste laži kako bi deo svog života odvojili od roditeljskog, kako bi stvorili prostor za sopstvenu intimu i počeli da grade sopstveni život.
Oni takođe posežu za lažima češće onda kada im izgleda da su pravila koja roditelji postavljaju i kućni red previše strogi i nepravedni.
Zamislite da imate ćerku od 16 godina. Zamislite da joj još uvek ne dozvoljavate da nosi šminku, iako se sve njene drugarice već uveliko šminkaju. Vi to radite iz najbolje namere i mislite da je vaša poruka jasna: Želite da vaše dete što duže uživa u čarima detinjstva, da što je moguće više odložite njen ulazak u svet odraslih; želite da joj usadite prave vrednosti umesto površnih, želite da je naučite da voli sebe onakvu kakva jeste i slično. Ali postižete samo to da se vaša ćerka od vas udalji i počne da vas farba kako stigne. Ona pre škole svraća kod drugarice da se našminka i obuče kako je njoj po volji, a vama prodaje priču da ide da se sa drugaricom presliša pre časa… Ona vam samo zamazuje oči da poštuje vaša pravila, da je i dalje vaša poslušna ćerkica, dok paralelno vodi sasvim drugačiji život o kome vi ništa ne znate.
