“Čovek sa čovekom uvek nađe nesporazume i onda je bolje biti sam” – kaže balkanski pećinski čovek.
U blizini Zenice, 60-godišnji Žarko Hrgić sedmu zimu dočekao je u pećini kod Babine reke, koja je ranije bila skladišni prostor obližnjeg kamenoloma. Nekada je imao normalan život i porodicu. Sada su mu jedino društvo psi o kojima se sam brine.
Žarko je nekada radio u Železari, ali je zatim narednih 20 godina odlazio u Nemačku, odakle su ga stalno vraćali u Bosnu i Hercegovinu zbog ilegalnog boravka i rada u Evropi. Od supruge se rastavio pre 30 godina, a ima i sina sa kojim nije u kontaktu. Svoj stan u Zenici izgubio je nakon rata i zato živi ovako.
Sada Žarku društvo prave psi koje neguje ispred svoje špilje. Iako su hladnoće velike, on svakodnevno odlazi do grada po hranu nakon čega se vraća u svoj “dom”. Kako kaže, živeći na ovakvom mestu jednostavno je želeo da se skloni od ljudi.
– Ovo mesto sam našao pre 30-ak godina. Ovde su bila hrastova vrata. Kada sam živeo u gradu prolazio sam kraj ovog mesta jer sam u neposrednoj blizini odlazio na kupanje – priča Žarko.
U ovim krajevima zime su surove, ali njemu niske temperature ne smetaju iako živi pored reke. Vatru ne loži, osim kada želi da skuva kafu ili neko jelo.
– Zimi je bolje biti u pećini nego kada je proleće ili jesen. Jedini problem mi zadaje voda u pećini. Unutra je toplo. Kamen je specifičan, jer je zimi topao, a leti hladan – kazao je Žarko.
Ljudi na različite načine pomažu ovom Zeničaninu. Pored domaćeg stanovništva, Žarku pomoć šalju i ljudi iz dijaspore.
– Hrane ima. Ono što izbacuju iz mesara, ja uzmem i hranim pse. Oni žive sa mnom. Ovo je moj dom. Ja volim biti ovde, jer da ne volim ne bih živeo ovde. Bolje mi je, jer ovako nemam nikakvih problema. Čovek sa čovekom uvek nađe nesporazume i onda je bolje biti sam – pojasnio je Žarko.
Ovaj Zeničanin napominje da vreme meri po zimama koje prolaze i napominje da se nada da će za četiri zime dobiti penziju koja će mu bar malo osigurati egzistenciju.
