Šanse za pozitivnim menjanjem postoje gotovo uvek tamo gde su zdrave snage ljubavi i predavanja jače od snaga koje vezuju dva čoveka zbog njihovih defekata…
Kada se životna zbivanja posmatraju površno, čovek lako poveruje da su ona, kao i njegove sopstvene akcije, ili delo čistog slučaja ili plod njegove slobodne odluke. Međutim, kada se pojave brojne prepreke, pa se one još i ponavljaju, često monotonom jednolikošću, nastane pometnja u glavama ljudi i uskrsavaju prva pitanja. Da li mi se ove nezgode dešavaju zato što je neki neprijatelj, koga još ne mogu da prepoznam, umešao svoje prste, da li je to volja neke meni nepoznate sudbine ili su to možda samo prirodne posledice neke meni do sada nepoznate unutrašnje zakonitosti? Nas će ovde zanimati samo ova poslednja pretpostavka.
I do Frojdovog otkrića determinisanosti psihičkih zbivanja u čovekovom životu, psihologija je poznavala izvesne zakone do kojih je mogla doći eksperimentalnim putem. Otkrića psihoanalize nisu mogla da se dokažu na isti način, ali ljudi koji su ih proučavali i proveravali odmah su intuitivno osetili da je ona otkrila neke opšte zakone koji važe za sve ljude i za sva vremena. U čitavoj nauci, međutim, počelo je da se dešava nešto paradoksalno.
Kada su na početku našeg veka novija istraživanja atomskih zbivanja sve više otkrivala da njihovi zakoni nisu strogo kauzalni i kada se pisalo da se slavna Laplasova tvrdnja o postojanju jednog potpuno determinisanog univerzuma ne može održati, Frojd je rušio zablude o slobodnoj čovekovoj volji, i to sa strane sa koje se napad najmanje očekivao – psihološke. Čovekovo Ja u svome delovanju najčešće nije slobodno, ono je zavisno od nesvesnog života koji nosi neke druge, u odnosu na svesni život, starije, menjanju slabo ili nikako podložne zakonitosti.
Seksualna i psihološka dopuna u partneru
Tako je nastala zanimljiva, konfliktna situacija u mišljenju filozofa i psihologa. Dok se u determinizam fizičkih zbivanja u prirodi, sve više, otkrićima atomske fizike, mešao i momenat indeterminizma, u psihoanalitičkoj koncepciji o čoveku sve je više preovlađivalo determinističko shvatanje o tzv. slobodi čovekove volje.
Samo je Karl Gustav Jung, od klasičnih analitičara, pokušao da se približi nekim indeterminističkim koncepcijama savremene fizike, pretpostavkom, do koje je došao pred kraj svoga života, jednog novog akauzalnog principa, principa sinhronosti. Možda će se filozofska misao savremene psihologije i psihopatologije u budućnosti kretati baš ovim putem, koji je utro Jung. Možda.
Za sada, međutim, istraživanja jednog drugog, značajnog analitičara, Leopolda Sondija (L. Szondi) još su okrenuta otkrićima upravo zaprepašćujuće kauzalnosti u gotovo svim odlučujućim aktima u toku čovekovog života. Sondi je, naime, tvrdio, oslanjajući se čak na genetiku, da je sve u čovekovom životu, od njegovog izbora poziva, izbora partnera do izbora bolesti i čak smrti, više ili manje determinisano borbom naslednih gena. Ovde ćemo se zadržati samo na vrlo interesantnom pitanju izbora seksualnog partnera, bračnog druga, u čovekovom životu, ovoga puta ne osvrćući se više na Sondija.
Već su i laici uočili da postoje izrazito srećni i izrazito nesrećni izbori partnera suprotnog pola. U prvom slučaju ljudi upotrebljavaju izraz: oni su se idealno našli, pretpostavljajući intuitivno da je tu reč o nekim dopunama koje nisu samo psihičke već su i fizičke prirode.
Ne možemo se zadržavati na teorijama o međusobnoj dopuni polova, koje se zasnivaju prvenstveno na nekim urođenim, konstitucionalnim, dakle biološkim odlikama. Podsećamo samo na poznatu Vajningerovu teoriju, po kojoj žena koja u sebi nosi, na primer, tri četvrtine muškosti, tj. muških osobina, i to najpre u svome fizičkom biću a onda i u psihološkim manifestacijama, nalazi najidealniju i seksualnu i psihološku dopunu u nekom muškarcu koji će u sebi nositi tri četvrtine ženstvenosti, dakle ženskih osobina, i obratno. Nas će ovde više interesovati problem psiholoških sličnosti i razlika među polovima, koje proizvode međusobno privlačenje, odnosno odbijanje partnera.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANICI …
