Gde si kume, šta ima?
– Evo ništa kume, živi se, radi se, sve po malo. Kako si mi ti?
– Ja evo dobro nego me ovaj moj Mali brine. Znaš da mu škola nikad nije išla od ruke, uvek je vukao jedinice, ma ni tu srednju nije završio. Pa sam razmišljao da li imaš Ti neki poslić za njega u Vladi da ne dangubi po celi dan?
– Kako da nema, mora za kuma da ima, uvek! Zaposliću ga da mi bude pomoćnik, 3500 EURa plata, službeni auto, telefon, boli ga uvo.
– Jao kume, nemoj! Mnogo je to, šta će njemu toliki novac, pomahnitaće, znaš da je problematičan. Daj nešto razumnije.
– Dobro kume, razumem. Neka bude asistent moje sekretarice. Plata 1500 EURa , nema kola, ali će dobiti dobar telefon, račun uvek plaćen, može i Ameriku da zove, šta ga briga !
– Nemoj se ljutiš kume, ali i to je mnogo, nije ti on za toliki novac, skliznuće na neku stranputicu. Daj ako ima neki normalan posao za Malog, 200-300 EURa pa da mora malo da razmišlja.
– E jeb’ ga kume. Za to mu treba fakultet.
