Predstavljamo vam 5 najraširenijih mitova o životinjama.
Životinje su oduvek bile inspiracija za razne mitove, poput onog: ako presečete glistu na pola, dobićete dve.
Većina ovih mitova dolazi iz crtaća, a ovo su najpopularniji:
1. Ako presečete glistu na pola, dobićete dve
Za većinu dece, ovo je bio prvi pokušaj biologije. Pronađu glistu, preseku je na pola – i desi se čudo: obe polovine nastave da se mrdaju!
Za biologe ‘crv’ se odnosi na mnoge, vrlo različite organizame. Njihove sposobnosti da regenerišu delove tela se veoma razlikuju, iako se repovi kod većine uopšteno lakše regenerišu. Kod glista, repovi obično umiru kada ih presečete, dok kod drugih vrsta ‘crva’ mogu ponovo da izrastu. Neke vrste mogu čak regenerisati i delove glave. Gliste imaju kompleksno izgrađeno telo, sa mozgom, srcem, organima za probavu, repom…
Dakle, ideja da presečete glistu na pola i dobijete dve je podjednako luda kao da to učinite sa kravom ili psom.
Ovaj mit verovatno potiče od jednostavnog nesporazuma. Crvi imaju regenerativne sposobnosti, međutim one nisu toliko napredne kao što mislimo. Dakle, ako ste odsekli deo repa gliste postoji mogućnost da će joj novi izrasti.
A zašto se obe polovine mrdaju? Zato što se grče od užasnog bola koji ste im naneli, dok “ispaljuju” poslednje nervne signale. Slična stvar se dešava i kod dekapitulacije kokoški i ljudi. Ukoliko se i dalje pitate… Da, gliste, nakon što ih prepolovite – umru.
2. Zečevi jedu šargarepu, miševi vole sir
U svetu mitova, šargarepe su za zeke ono što su banane za majmune. Jedina stvar koja je sigurnija od zeke sa šargarepicom, je miš koji voli sir. Ukoliko na mišolovku ne postavite veliki komad sira, miš nikada neće ući u klopku.
Crtaći su zagorčali život zečevima. Dovoljno govori činjenica da na svakoj web stranici o gajenju zečeva stoji upozorenje: „Ako hranite zeca samo šargarepom, on će umreti“. Ako se vašem zecu ipak svidi šargarepa, i dalje morate paziti koliko mu dajete da je jede.
Zečevi koji žive van crtanih filmova uglavnom jedu seno i zelenilo. Ako date zecu šargarepu sa lišćem, on će se ustremiti na ono zeleno.
Što se tiče miša i sira… miševi imaji jako osetljivo čulo mirisa, a većina sireva ima jake mirise, od kojih miševi doslovno beže.
Nedavna studija je pokazala da miševe odbija hrana poput sira, a da ih privlači ona koja sadrži relativno više šečera, kao što su žito i voće. Ovaj mit je napokon prepoznao i Britanski Parlament i izdao “zvaničnu napomenu” da je najbolje da se miševi namame keksom, žitaricama ili čokoladom.
3. Ptica će napustiti svoje ptiće ako ih dotaknete
Prvo, ptice retko koristite čulo mirisa, i umesto toga se oslanjaju na oči i uši. Dakle, ne, ne može odmah osetiti da je njena beba “zaražena” ljudskim mirisom, koji ostaje na njoj nakon što je dotaknete.
Drugo, ptice zaista nije briga da li ste dotakli njihove mlade ili ne. Iako, ako to činite dok ptičić uči da leti može biti štetno za njega, to ne sprečava majku da ih hrani i vodi brigu o njima. Majke ptice su vezane za svoje mlade u dobrim i lošim momentima, baš kao što su i vaše majke vezane za vas.
Treće, ukoliko zaista i nađete ptića ispod drveta, verovatno je ispalo iz gnezda i iako ga majka neće sigurno napustiti jer ste ga dotakli, ipak ga ne premještajte na drugu lokaciju, jer će ga to samo razdvojiti od majke, koja je u tom trenutku verovatno u potrazi za hranom.
Ako nađete mladu pticu izloženu opasnosti (na parkingu, putu, u blizini mačaka…) u redu je pomeriti je na sigurnije mesto u neposrednoj blizini. Osvrnite se oko sebe i pronađite najbliži žbun, ili drvo – verovatno je upravo tu i gnezdo. Ne morate se brinuti da će je roditelji odbaciti zbog vašeg mirisa…
4. Bikove iritira crvena boja
Za mnoge od nas, jedini deo španskoj kulturi za koji znamo je da se okupljaju na stadionima, gde čovjek u smešnom odelu maše ljutom biku komadom crvenog platna ispred nosa. S ciljem da ga još više naljuti.
A onda ste u jednom trenutku vašeg života videli, verojatno u crtanom filmu, da je crvena boja ta koja ljuti bika.
Zašto je ovo samo mit? Zato što su bikovi u stvarnom životu daltonisti (uopšte ne razlikuju boje). Ono što bikove razbesni je mahanje platna ispred očiju.
5. Kamile čuvaju vodu u svojim grbama
U stvarnosti, kamile ne skladište vodu u svoje grbe, već masnoće. Manoće su mnogo korisnije od vode u pustinji, jer daju kamilama energiju koja im je potrebna da bi se njihov metabolizam održao. Ne zaboravite da je hrana, kao i voda, jako retka pojava u pustinji.
Ako se pitate da li kamilama treba vodu i kako ne dehidriraju – naravno da treba i naravno da mogu da dehidriraju. Ali uzmite u obzir činjenicu da telo kamile funkcioniše drugačije od tela čovjeka. One se mogu same ohladiti i ostati hladne mnogo duže od ljudi. Takođe imaju i posebne ćelije koje ne dozvoljavaju da im padne krvni pritisak kada padne zapremina tela. Sve to doprinosi činjenici da mogu prevaliti jako dug put bez dehidracije.
Jedan izvor ovog mita dolazi iz drevnog Rima, gdje je filozof/prirodnjak Pliny zaključio da kamile imaju dva stomaka, jedan za hranu i drugi za vodu. Neupućena javnost, videvši da kamila ima dvije grbe, zaključila je da je u njima smešten stomak.
Drugi izvor je taj, da pustinjski nomadi – u vremenima očaja, raspore kamilu i piju vodu iz nje. Ovo se zapravo i dešava, popiju vodu koja se pomešala sa hranom koju kamila još nije svarila. Važno je zapamtiti da piju vodu iz stomaka, a ne grbe.
pixelizam.com / bioteka.hr
