Ako je čovek čoveku vuk onda je čovek prasićima definitivno dželat
Jedno malo prase obratilo se redakciji Besnog Pileta sa željom da se obrati javnosti u svoje i u ime sve njegove ugrožene sabraće. Njegovu ispovest prenosimo u celosti.
” Sa papka na papak u mojoj porodici se prenosi strašna priča o tome kako ćemo skončati. Svi priželjkuju da umru od starosti ili od bolesti a ne od ljudske ruke! Već generacijama unazad sva naša familija je bila zavijena u crno tokom tog vašeg Dana Republike. Vi ste se radovali zbog neradnih dana, a moji preci su groktali kroz suze jer su predosećali šta im se sprema. Tolike krmače su ostale udovice, od toliko prasića ste napravili siročiće, ej bre, kako vas nije sramota, zar vam ništa sveto nije?
Pričao meni moj ujak što je emigrirao u Vijetnam, lepo ih tovili pomijama tokom leta, valjali se po blatu ko da su u lekovitoj banji, niko im ništa nije mogao. E onda jednog dana s poznom jeseni u naš mali dom uđe gazda sa svojim prijateljima pa merka sve prisutne, pa ih pipka, pa ih treska da vidi ko se koliko natovio. Ko da smo u koncentracionom logoru pa gledaju koga će da streljaju odmah, a ko će kasnije da se gleda sa streljačkim vodom. Džaba su oni pokušavali da guraju papak u čeljusti i izazovu povraćanje samo da se ne bi ugojili, tad bi dobili macolom po glavi jer su mislili ljudi da su bolesni.
I onda dođe taj nesrećni dan… Izvedu najbucmastijeg, svi ostali ostaju u svinjcu i grokću tako tužno da bi ponekad i nebo zaplakalo. Vi, ljudi , stvarno srca nemate, em nas ubijate, em to činite maltene ispred našeg kućnog praga. Znate li kako je to kad slušate svog najrođenijeg kako se gica, grokće i cikće u samrtnom ropcu dok ga čereče? Pa nismo mi svinje već vi! I šta vam to uopšte znači da kad hoćete nekog da uvredite pa kažete ”Prava si svinja”, ”Ala si se usvinjio” ili ”Opet praviš svinjarije”? Mi možda jesmo samo prasići ali ipak imamo svoje dostojanstvo!
Ta tuga za izgubljenim članom pomešana sa osećajem da vam je laknulo jer ste pretekli je, kažu, neopisiv. Ali, nikad se ne smemo opustiti jer tu je Nova godina, kad nas tako surovo tamanite, pečatirate i ubacujete u gepeke ko da nismo živa bića. Ma da vam nije nas nikad ne biste imali izreku ”Ne tovi se prase pred Božić”, kada su posebno ugroženi mlađi naraštaji. Evo, i sam sam zabrinut za svoju sudbinu, ne znam da li ću uspeti da odem na doček 2018. ili će se mojim spečenim telom gostiti na nekoj proslavi…
Pa kakav ste vi to narod, samo što vam je počeo božićni post, svi glumite vajne vernike a ovamo samo na svinjetinu mislite, sram vas bilo! A kako bi bilo vama da vas hranimo, usmrtimo pa vrtimo na ražnju, m?
Napisao bih S poštovanjem ali nemam kome,
Srećko Prasić”
besnopile.rs
