Istraživanje pod vođstvom psihologa Čarlsa Holahana s Teksaškog univerziteta u Ostinu otkrilo je kako je stopa smrtnosti bila najviša među ljudima koji nikada nisu ni takli čašicu, malo niža među onima koji su previše pili, a najniža među umerenim konzumentima alkohola, koji su pili od jednog do tri pića dnevno.
Od 1.824 učesnika studije, samo 41 odsto umerenih umrlo je prerano, u odnosu na neverovatnih 69 odsto ljudi koji nikada nisu pili.
Osobe koje su pile jako puno prošle su pak malo bolje od apsitinenata, te je “samo” 60 odsto njih umrlo prerano. Uprkos povećanom riziku od ciroze i nekoliko vrsta raka, da ne spominjemo zavisnost, nesreće i loše životne procene, što je sve posledica alkoholizma, čak i takvi ljudi su ređe umirali prerano u odnosu na one koji uopšte nisu pili.
Moguće objašnjenje je u tome da alkohol može delovati kao odlično sredstvo za podmazivanje društvenih odnosa, a jake društvene veze su izrazito bitne za odražavanje mentalnog i fizičkog zdravlja.
Tako osobe koje uopšte ne piju češće pokazuju znakove depresije, a alkohol, uz potencijalnu korist po zdravlje srca i cirkulacije u slučaju umerenog pijenja (posebno crvenog vina), znatno povećava i društvene veštine.
Iako je uvek važno piti odgovorno, mislimo da ova studija stvarno zaslužuje da joj se nazdravi!
Telegraf.rs
