Koliko vremena i napora, koliko svoje energije trošite na razmišljanje i brigu o tome šta drugi misle o vama?
Nivo do kojeg dopuštamo drugima da nas definišu, može biti ozbiljna prepreka razvoju i održavanju zdrave percepcije samog sebe.
Većina ljudi ima prilično dobru ideju o tome ko su, ili barem veruju da bi to mogli biti. Ta ideja sadrži informacije poput naše rasne i etničke istorije, verskog i duhovnog odgoja, naših različitih društvenih uloga i osećaj lične vrednosti i samopoštovanja. Takođe, sve ono što nam se reflektuje od strane naših odnosa, zajednice i okoline u kojoj živimo, pomaže nam u formiranju definicije sebe.
Međutim, kada postoji neravnoteža između samosvesti i reflektujuće percepcije nas (kad sebe sagledavamo onako kako nas drugi vide) gde više preovladava reflektujuća ili drugim rečima gde se više oslanjajmo na ono što drugi misle o nama nego na ono što sami mislimo o sebi, mi se krećemo putem koji nas može dovesti od vrlo nestabilne samosvesti, do parališuće anksioznosti. Ovakva vrsta emocionalnog poremećaja je duboko unutrašnja. To je deo naše priče o nama koja u većini slučajeva nema pravi temelj u realnosti.
Što više dopustimo drugima da diktiraju našu svest o nama samima, to više trošimo našu snagu i postajemo manje dimenzionalni. Na primer, nije neuobičajeno da oklevamo oko odluke poput promene posla ili kupovine nečega ukoliko naš prijatelj ili sestra misli da to nije u našem interesu. Zdravo preispitivanje treba biti iznad sumnje u samog sebe, jer našom brigom o tome šta će neko drugi misliti o našoj odluci i nama, samo dopuštamo drugoj osobi da potkopa naš osećaj sebe i osećaj za realnost i time diktira našu ukupnu samosvest. Na kraju, na taj način slama se naš integritet. Taj nivo disfunkcije često se ogleda u dinamici raznih zavisnosti od drugih i našem postavljanju granica.
Ključ za održavanje ravnoteže između samosvesti i reflektujuće percepcije nas je zapravo vrlo jednostavan. Ne treba uzimati tuđa mišljenja lično! Prihvatajući ideju da svako ima svoje mišljenje (imajući na umu da ljudi u većini slučajeva imaju osećaj da je njihovo mišljenje uvek ispravno), da je to mišljenje isključivo njihovo i nešto što bi nas moglo informisati, ali ne i uticati na naš život, može nam pružiti neverovatnu slobodu.
Jednom kad se oslobodimo vezanosti za tiraniju tuđih mišljenja, shvatitićemo da mnoge prepreke koje smo sami kreirali naprosto gube snagu. Što više sami osvestimo i otkrijemo našu bazičnu dobrotu i lepotu, postajemo jači i naš život postaje bogatiji.
quantumzona.com
