Siguro poznajete barem neke od ovih tipova:
Ovaj tip ima dve podvrste:
a) Pajser koji misli da je odličan vozač
b) Nevozač
U oba slučaja ponašanje je identično. On nema poverenja u vas. Uveren je da ste vozački položili na neku foru ili preko veze. Na svako skretanje, promenu trake, ili nedajbože preticanje, dobija aritmiju, steže zube, grči se ko da kenja i viče “Pazi!” Sve vreme je uveren da vozite prebrzo i loše. Ponaša se kao da je upravo teleportovan iz srednjeg veka u vašu đavolsku spravu zvanu auto.
Uporno će vas uveravati da nema šanse da vam isfleka auto kečapom, senfom i majonezom iz hamburgera u koji je stavio SVE što je besplatno moglo da se stavi od priloga.
Prvo jedva nacilja sedište guzicom, onda vas tera da pustite radio i kad čuje prvu poznatu pesmu urla “Pojačaj!”. Falšira iz sveg glasa i tera vas da pevate sa njim/njom. Konstantno vam potura limenku piva pod nos, i gunđa što ste smarač i partibrejker, dok se vi psihički pripremate na veliki prasak celog dnevnog menija po tapacirungu.
Svaka vožnja je za ovog manijaka putovanje sa neizvesnim ciljem. Skiči od uzbuđenja, i iznosi planove kako ćete se sve spontano zabavljati. Skakuće u mestu kao šizoidna tinejdžerka od sreće što ćete se zajedno provozati do Meka i nazad.
On je saputnik i ništa više. Tu je samo da se preveze od tačke A do tačke B. Mumificira se čim se kola nađu u pokretu i ukrštenog pogleda luta po X dimenziji.
On misli da odlično poznaje sve muzičke žanrove i da ima najbolji muzički ukus u galaksiji. Vi imate čast da se vozite sa njim i slušate njegov izbor muzike. Želi dam vam pusti naaaajfantastičniju pesmu koju je skoro iskopao. Onda sve pesme secka da bi našao bolju, nervozno tipka po plejeru, stavlja jedan, pa drugi CD, pusti da nešto počne, pa ugasi jer “aaaaa to nije taaa”, dok ga vi molite da samo pusti jednu pesmu do kraja.
