Ako se osećate loše a ne možete da definišite takvo osećanje, ovaj test ličnosti će vam reći do kog nivoa je razvijena vaša emocionalna pismenost…
Emocionalna pismenost je sposobnost neke osobe da prepozna svoja emocionalna stanja i da ih imenuje, odnosno da ih poveže s nekim nazivom koji se koristi za određenu emociju.
Nije međutim, svejedno oseća li osoba strah ili ljutnju. Kada prepozna da je ljuta, ona može svoju emociju da poveže s nekom životnom situacijom.
Ne zaboravimo da naše emocije nisu tek tako date već su reakcije na događaje koje ocenjujemo kao važne.
Vidljive emocije
Ljudi najčesće prepoznaju strah i ljutnju kao vidljive emocije. Potrebne su, međutim, kontinuirane vežbe prepoznavanja i osvešćivanja nekih emocija kao što je zabrinutost, gnev i zavist kojih najčešće nismo svesni. Strahovi na primer predstavljaju iskrivljenu veru u sebe i stvaraju pogrešne mentalne slike koje prouzrokuju baš one stvari od kojih strahujemo. Rad se sastoji u tome da otklonimo ove emocije iz svesnog i podsvesbnog uma.
Kada smo ljuti
-Kada zna da je ljuta, osoba može da se pita u vezi s čim je u takvom raspoloženju, zbog koje situacije, osobe, ili postupka. Kada imenujemo osećanja, možemo dalje o njima da razmišljamo jer nas one povezuju sa životnim situacijama, tako da razmišljamo o situacijama, našim i tuđim reakcijama, ali i o samom osećaju i načinu njegovog izražavanja. Tako možemo otkriti da, iako nam se ne sviđa postupak druge osobe, zapravo nemamo pravog razloga da se ljutimo na nju- kaže pedagog Ivana Zorić.
Emocionalna stanja
Kada je osoba u kontaktu sa svojim osećajima, njoj je lako da prepozna i emocionalna stanja drugih ljudi i reaguje na pravi način. Tako ostvaruje bolju socijalnu mapu, bolje se kreće, ostvaruje ciljeve, a istovremeo je saosećajnija i prema drugima tako da je jasnije opažaju.
Ono što nas pokreće
Čovek stalno reaguje na promene u spoljašnjem svetu. Emocije su jedna vrsta takvih reakcija. Reagujemo emocijama kada procenjujemo da se u spoljašnjme svetu dogodila neka promena za koju smatramo da je važna. Dakle, emocije su reakcija na stimuluse koje sami procenjujemo kao važne.
Kad se osećamo loše
-Kada su događaji negativno važni, jer smatramo da ugrožavaju neku našu vrednost, tada se osećamo loše. Neugodni osećaji pokreću nas na prilagođavanje kako bismo uspostavili sklad izmađu spoljašnjeg sveta i našeg koncepta kako bi svet tebalo da izgleda. Odatle dolazi i reč emocija, od latinskog e-movere, što znači ono što pokreće.
Prijatna osećanja se javljaju kada procjenjujemo da je stimulus potvrdio nešto što je nama vredno kaže naša sagovornica.
Izražavanje osećanja
Kada primetimo neki stimulans, mi mu pripisujemo značenje i onda određujemo koliko je ono nama važno. Ako zaključimo da jeste važno, tada reagujemo emocijom. A cilj te reakcije je da dovede do adaptacije. U tom smislu je važno i kako emociju izražavamo. Svaka emocija može biti primerena i neprimerena. Kada neko često reaguje neprimerenim emocijama, tada možemo govoriti o patologiji. Tada je potrebno osobi pomoći da vidi gdje je greška u pripisivanju značenja, u određivanju važnosti ili u načinu izražavanja, od želje i sviđanja, preko frustracije, zavisti, zabrinutosti, stida i ponosa do tuge i žalosti.
Ljubomora
Ljubomora je osećaj zasnovan na strahu od gubitka ljubavi, na strahu da će voljena osoba prestati da nas voli ili da će nekog drugog zavoleti više od nas. Razlog je u tome što se ljubav slobodno daje i što može prestati.
Ljutnja i bes
Ljutnja je osećaj koji ljudi osećaju kada se neko ponaša na način koji doživljavaju kao ugrožavajući i neopravdan. Ljutnja je zahtev da druga osoba promeni ponašanje.
Mržnja
Ljudi često ne razlikuju ljutnju od prezira i mržnje, a ne razlikuju ih jer zapravo ne razlikuju ponašanje od osobe, pa misle da ako neko osuđuje ili odbacuje neko njihovo ponašanje, neki postupak, da odbacuje i negira njih kao ljudsko biće.
Zbog toga je za njih izražavanje ljutnje nepoštivanje ili neljubav, tako da se uvrede i uzvraćaju istom merom, kontramržnojm.
Vežba-Izraz lica
Za trenutak zažmurite i pokušajte da se koncentrišete na jedno osećanje, zatim otvorite oči i napravite izraz lica. Dok izvodite vežbu gledajte se u ogledalu. Budite iskreni sa sobom. Izaberite emocije tuga, ljunja, strah, povredjenost, radost. Da li ste imali problema sa pravljenjem nekog izraza osećanja? Sa kojim najviše? Setite se da li drugi znaju po vašem izrazu lica kako se osećate? Šta vam ljudi najčešce kažu, da li ste tužni, veseli ili ljuti?
Žaklina Milenković / Lisa
