Svi već dobro znamo koliko firme koje mušterije pronalaze putem telefona umeju da smaraju, ali tek poneko oseti na svojoj koži dokle su u stanju da idu, kakav pritisak umeju da vrše i kakav teror telefonskog marketinga naši sugrađani trpe…
Radi se o svim onim pozivima od klima servisa, prodavaca kozmetike i velnes preparata, turističkih agencija, promotera i slično…
T. Z. – Beograđanka u penziji podelila je sa redakcijom Besnog Pileta svoje iskustvo sa, kako kaže “telefonskim lešinarima”.
Sve je počelo kada me je operater jedne agencije pozvao sa ponudom jeftinih turističkih aranžmana. Pošto sam u penziji i imam višak slobodnog vremena, zainteresovala sam se za ono što ova agencija nudi. Otišla sam na promociju, odabrala aranžman koji mi odgovara i uplatila kaparu uz dogovor da ću na putovanje otići tek sledećeg proleća ili leta.
Od tada, pa do dana današnjeg prošlo je oko 9 meseci, a oni ne prestaju sa pozivima, iako sam im već sto puta rekla da me ništa drugo iz njihove ponude ne zanima.
Zvali su me svakodnevno čak i dok sam ležala mrtva bolesna, sa temperaturom 40 i oglušivali su se o svaku moju molbu da prestanu da me zovu, da ne mogu nigde da putujem i da mi je to trenutno poslednje na pameti dok sam pod teškim antibioticima.
Situacija je eskalirala kada se jedna od operaterki izdrala na mene, jer sam joj odbrusila “Pobogu ljudi, šta više hoćete od mene? Prestanite da me zivkate svaki dan kad vam kažem da sam bolesna i da ne želim nigde da idem”.
Rekla mi je da će mi poništiti aranžman i zadržati kaparu od 3000 dinara koju sam dala.
Više mi je stvarno bilo sve jedno, samo da agonija prestane.
Nakon toga pozivi su stali. Međutim samo na nedelju dana, posle čega je ponovo usledio poziv i maltretiranje se još uvek nastavlja u nedogled. Zovu na svakih par dana i za sad mi opet ljubazno izlažu ponude, iako im svaki put kažem da ne želim ništa. “Ne znam šta više da radim” – sleže ramenima ogorčena sugrađanka. “Ovo je teror! Oni nisu normalni!”
Sličnu nervozu i bes kod naših sugrađana izazivaju i učestali pozivi za servisiranje klima ili za prodaju raznih krema, tonika i ostalih velnes preparata. Oni mlađi spuštaju slušalicu, ili idu taktikom da budu krajnje nepristojni, kako ovima ne bi više padalo na pamet da ih uznemiravaju. Međutim, veći je broj onih strpljivih i pristojnih, na kojima se tele-marketari iživljavaju.
“Ja im odma opletem sve po spisku i počnem da im pretim, pa im ne pada na pamet više da me zovu… Ali onda zovu drugi…” – kaže S.T.
Niko od intervjuisanih sugrađana još uvek nema ideju kako sa ovim lešinarima izaći na kraj. U jednom se svi slažu: “To je uznemiravanje” i tako treba i da se tretira. U međuvremenu, agencije i dalje zivkaju, građani se nerviraju, a dokle će ne znamo…
besnopile.rs
