– Oduvek sam ja bila ta koja odlazi. Ispraćali su me bez pozdrava i uživala sam dok sam ih ostavljala, poklanjajući im jedino lažnu nadu da ću se nekad vratiti. Znala sam istinu. Kada odem ja se nikad ne vraćam, i do tada niko nije učinio da se osećam kao da želim da ostanem. Da je zapravo tu moje mesto, tu u jednom toplom zagrljaju. Samo jednom sam poželela da ostanem i baš tada to je bilo nemoguće. Nikada neću zaboraviti teške korake dok sam odlazila, kako sam silno želela da se vratim, ali kroz misli su mi prošla lica svih onih koji su ostajali i osvrnula sam se kako bi videla njegovo lice. Nisam ga mogla zamisliti sa molećivim pogledom kako gleda zamnom čekajući da se predomislim. Nije me razočarao. Jedino sto sam videla bila su njegova leđa koja mi je toliko puta okrenuo, i njegov ponosni hod koji sam tako volela. Sada nije išao prema meni, već je bežao od mene. Poželela sam vrištati, ali samo sam nastavila dalje. Od tada više ne stajem. Zamalo me ubila spoznaja da postoji neko sličan meni, neko ko odlazi, neko koga ne mogu ostaviti ukopanog u mestu, iza sebe dok odlazim. On je bio takav, ali nije mu uspelo da ode od mene. Ja ipak odlazim malo bolje.
– Ti bežiš od osećaja koji se već dugo bore negde duboko u tebi. Inatiš se, prijatelju. Ne želiš da priznaš sebi da je ona baš ta koja ti je prva misao kad se probudiš ujutro i zadnja kad legneš spavati. Inati se i dalje ali nemoj još dugo, jer takve kao ona nikoga ne čekaju, pa čak ni onog kojeg najviše vole. Ona ti spada u onu čudnu sortu žena, veruj mi.
– Ta njena otimanja me pomalo umaraju. Negde sam pogrešio, bojim se? Njoj je lakše ugoditi nego je ukrotiti… I tako. Pokušao sam na one načine koji se obično nazivaju “lepim”..Znaš već?Strpljenjem..Poverenjem..Tolerancijom..Ostala mi je još tvrdoglavost,ništa više..Pa da vidimo.
– Kažu da sam hladna, ravnodušna i da nemam srca… A ja samo samo oprezna. Odavno su me pogrešni ljudi navikli na izdaju. Ne očekujem ništa ni od tebe, ni od nas. Bolje da doživim ugodno iznenađenje s tobom, nego još jedno razočarenje. To mi niko ne može uzeti za zlo.
-Neko sa kim sam ostala,iako su strele života,prekrile moje nebo,i sunce moje prekrile…Ostala da se borim u hladu.Neko ko mi je naplatio sva srca koja sam slomila.Sa osmehom platih ceh…i ostavih bakšiš…Najboljem !
– Ako ste te sreće da u ovom ludom svetu naiđete na osobu koja vas privuče psihički i fizički, koja ima kvalitete na levoj strani prsnog koša i iznad očiju, čuvajte je, jer kad prokockate priliku sledi razdoblje seljačina i beštija, jer je neko pametan ukrao ono što vi niste znali ceniti…
-Taj mali gad je to znao… Da samo pogledom, bez ijedne reči, učini da opet budem njegova. Možda sam mu se davno trebala predati. Ali samo iz tog razloga što nisam, još uvek me želi.
– Kad god žene žele da od muškarca naprave pitomu ovcu, one mu kažu da je lav sa čeličnom voljom.
– Ne možeš me stići više nikada… ne zato što mi korak ne budeš mogao pratiti, nego zato što ti ovo ludo srce više nikada neće pokazati prohodne staze koje vode do mene … Uzalud sve… jednom je i ono moralo da kaže ” Ne! ”
-Žena je kao mačka. Radoznala na pokret, slobodna, naizgled haotična, nepogrešiva. Ako hoćeš da je dotakneš, radi to tiho i polako prvi put, da ne pobegne. Ostavi joj vrata otvorena, sama će ući. Ne teraj je unutra jer neće hteti, a ako ne uđe svojom voljom, ništa se značajno neće desiti. Mora sama da dođe. Pamti loše postupke gospodara, ali kada je gladna, dolazi. Voli da se druži, ali je uvek sama za sebe. Ne voli prvi nagli pokret, drugi joj ne smeta. Ne pokazuje emocije ni kada ih ima. Emocijama se koristi da ostvari nameru. Dolazi kad ne očekuješ. Deluje tajanstveno jer se ne razumeju njene osobine. Malo je površna, osim kada je u borbi. Radoznalnost je njena sudbina i znaj da bolje čuje nego što vidi. Plitko spava. Noćna je životinja. Priznaje silu ali je se ne boji.
– Ma možeš ti biti s milion njih, frajerčino. Svaku od njih imati, sa svakom od njih mi naštetiti. Ali kad ti bude teško, uvek ćeš mene tražiti, uvek mi se vraćati. Nijedna nije kao ja, shvatićeš. Kad osetiš prazninu kad se probudiš pored svake od njih, kad osetiš onu staru glad za mnom. Jer, jednom kad se uvučem pod kožu, ostajem tamo zauvek. Shvatićeš, ali kasno.
-Možda vam delujem slabo i ranjivo, ali ne dajte da vas moj izgled prevari… Tvrd sam ja orah… Ne spotičem se baš o svaki kamen… Uvek uzdignute glave koračam napred! Hrabro! Ispod ove maske nežne devojčice, krije se ratnica… Nisam naučila da gubim… I u porazima pronađem malu pobedu… Ne dam da me slome i ako moje srce plače, ne dam se i volim sve jače i jače..
-Možda si spreman da se uozbiljiš, ali ja nisam. I ako ti je zaista stalo do nekoga, pustićeš ga da prati svoje snove. A onda će ti se možda jednog dana vratiti. Ako je pravo. Ako išta znači.
– Ljubavnici će doći i proći. I znas šta, dušo? Mrzim što ti to moram reći, ali većina njih, zapravo skoro svi oni će ti slomiti srce, ali ne možeš prosto odustati, jer ako odustaneš, nikad nećeš naći svoju sličnu dušu. Nikad nećeš naći onu polovinu koja te čini potpunom i koja će biti s tobom zauvek.
– Nisam ni sumnjala da ćeš se vratiti… Isti smo, i ja sam đubre koje, jednom kad ti uđe pod kožu, ne izlazi tako lako. Znala sam da si još ovisan o meni. Ovisan, kao i ja o tebi.
-Zaboraviću te… Ne treba ti bolja osveta.
– Takve kao ti se ne ostavljaju.Nikad.Ali ipak sam otisao jednog dana.Naime,to je ono sto mi,mangupi muskarci,cesto cinimo bez razloga.Ona nije poslala vojsku za mnom,iako sam itekako zasluzio da budem prebijen.Istina,trazila me je jos dugo i zbunjeno,a onda je odustala.Malena oficirka je izgubila bitku zivota.Ali ja sam izgubio rat.
– Nisam više tako fina, izvini, ali nisam. Da, izvinjavam ti se, jer si me takvu zavoleo, ali si zato i otišao od mene, falila ti je kučka u meni. Sad je možeš pronaći, samo ne verujem da ćeš je zanimati… Nikad nisi znao da imam dva lica, da se u meni kriju i anđeo i đavo. Ovaj prvi te je voleo do neba, i preko… a drugi… pa, videćeš, osetićeš… Da, to se oseti… Tanka je linija između ljubavi i mržnje, a ova naša je pretanka. Ali znaš šta dragi, istrpećeš ti to, znam ja, nadajući se da će se vratiti ona tvoja malena… Vreme će te ipak iznenaditi, ravnodušnosti se ne nadaš… e, to najviše boli. Nek’ ti je sa srećom!
-Ne bih da se pretvorim u usamljenu ženu koja se priseća bivših,jer nema ničeg drugog što bi joj potvrdilo da je bila voljena.Ali priznajem, ne toliko drugima koliko sebi, da sam ipak postala ovo što jesam zahvaljujući onome što su muškarci stvorili od mene.
– Ne traži je više pogledom, neće ti ga uzvratiti. Neće se nasmejati kao svaki put do sada kad god si je pogledao. Neće te čak nazvati idiotom ni kretenom, kao svaki put dosad kad si uradio nešto loše. Uključila je razum i stvari se menjaju – sve što je nekad bilo važno, više nije.
– Ovo je poslednji put! Zapamti, poslednji put da sam ja pred nekim pustila suzu zbog tebe! Poslednji put, pred nepoznatim! I ova poruka, da, ta, koju čitaš i ne da ti sna je ona koju nikad više neću poslati! Ma, nijednu ti više neću poslati! Zaboravi! Rekoh malopre, živim za to da volim drugog, da me on voli, a da vidim tvoju suzu… jednu suzu, biće dovoljna… a i sam znaš, plakaćeš… možda i plačeš…A znaš kako sam bila lepa, kao anđeo, a ti nisi video… Nisi bio tu, kao ni prošli put… Kao što nećeš biti ni sledeći… A biću lepa… i želeću te…
– Tužne žene imaju najlepši osmeh… One se smeju da prikriju tugu a da to niko ne zna… i u taj osmeh ulažu veliki trud…
– Najzad, sreli smo se. Više nije imala smedu kosu, nego crnu. Nije nosila kratke majice i nije bila onako mršava. Više nije bila klinka. Sjaj u ocima bio je isti, kao pre mnogo godina. I moji osecaji prema njoj, takodje. Ko kaže da ljubav jednostavno prodje?
