Svi problemi sa suprotnim polom vuku korene još iz našeg detinjstva. Kakav smo odnos imali sa majkom ili ocem, takav ćemo imati i sa supružnicima, tvrdi psiholog Julija Talantseva.
Ne možemo potpuno da se rešimo uticaja naših roditelja kroz život, ali ako problem postoji možemo ga rešiti samim tim što uvidimo u čemu je problem, piše Stil.
Uticaj majke
Majka je početak svega, ona a priori ne može da bude dobra ili loša, ona je samo majka. Čak i ako je psihološki nesvesno naškodila svom detetu, to je samo posledica njenog lošeg detinjstva ili lošeg odnosa sa njenim roditeljima.
Majka koja je često ostavljala dete kod rodbine, davala ga prerano u vrtić ili se uglavnom bavila sobom, karijerom ili hobijem, može na dete da utiče tako da ono na život gleda crno -belo.
U odrasloj dobi, to dete će ići u ekstreme i stereotipe u odnosu sa suprotnim polom: prvo će voleti do ludila, onda će žestoko mrzeti. Sa takvim stereotipnim razmišljanjem nemoguće je izgraditi zdrav odnos.
U porodicama gde je dete bilo sudija u svađama između majke i oca, kasnije će osećati nepoštovanje prema sebi, za njega je život drugih važniji od njegovog.
Deca samohranih majki, koja su videla i znaju koliko je teško, ne mogu da grade svoju porodicu zbog osećanja krivice pred roditeljem. Devojke često imaju neprikladne odnose sa muškarcima, a mladi muškarci osetljivi na žensku patnju, biraju za ženu osobu koja im izaziva sažaljenje, a zatim ceo život pate zbog nedostatka ljubavi.
Uticaj oca
Otac je osnova porodice, njenih pravila i propisa. Odnos sa suprotnim polom kćerke zavisi od njenog odnosa sa ocem.
Sinovi, postajući odrasli, u nekim situacijama počinju da se ponašaju kao otac, usvajajući i model odnosa sa ženama.
U savremenoj psihološkoj praksi postoje tri vrste negativnog uticaja oca na izgradnju odnosa sa suprotnim polom:
1. Otac često povređuje dete – uvrede, kazne, pokazivanje okrutnosti.
Kćerke takvih očeva biraju snažne i čvrste muškarce kao pratioce za život, koji ponekad mogu da ih vređaju.
Sinovi ovih očeva često su meta uvreda drugih, ali oni sami često se plaše da povrede druge.
2. Otac nije bio prisutan u vaspitanju deteta. Malo se igrao i bio škrt na emocijama.
Kćerke takvih očeva se zaljube u ravnodušne muškarce ili oženjene muškarce.
Sinovi takvih očeva su jednako hladni i teško će ženi reći “volim te” jer to smatraju slabošću.
