Zamišljaš svoju sahranu
Ah, ko nije maštao o tome kako odlazi sa ovog sveta i ostavlja za sobom kolonu uplakanih i bolom skrhanih prijatelja i rodbine. U ovakvoj sadističkoj maštariji, najpatetičnijoj od svih, uživamo još od malih nogu. Kad nas roditelji kazne, ili nas prijatelj izneveri, mi ga na ovaj način u mašti kažnjavamo. Ovako kažnjavamo svakog ko nam išta znači u životu, kada se osetimo povređeno, izdano, iznevereno, prevareno…
Zamišljaš da umire neko koga voliš i kako stoički podnosiš bol zbog toga
Najlakše je sebi pripisati veličinu i snagu u odnosu prema nečijoj nesreći. U mašti možeš biti sve ono što nisi u stvarnosti – jaka, hrabra, nepokolebljiva, odlučna, stamena, otporna na bol… Ovde sve uopšte ne radi o tome da ti priželjkuješ nekome zlo, već da sebi želiš sve ono najbolje i savršeno što ti nedostaje.
Zamišljaš da zvizneš sagovornika u facu
Naročito ako nosi naočare. Ništa slađe…
Zamišljaš da podmećeš nogu nekom ko trči kako bi ga saplela
Još ako u rukama nosi nešto lako lomljivo, poput kompleta čaša, kartona jaja, ili delikatno poput torte, milina! Priznaj da si se hiljadu puta nasmejala u sebi na ovu grešnu pomisao.
Maštaš kako pljačkaš banku
Ovo je još jedna maštarija koja nas prati od malih nogu. Ko u svom životu nije poželeo da nešto ukrade, ili da poput filmskog bandita opljačka banku i organizuje savršeno bekstvo.
Maštaš o savršenom zločinu – da ubiješ nekog i da se izvučeš
Svako ko je ikad čitao Agatu Kristi pao je u iskušenje da prihvati izazov i isplanira savršeni zločin. Ovo je sveti gral svih pravih zločinaca, ali i onih koji ovom porivu udovoljavaju samo u svojoj mašti.
Ovde se uopšte ne radi o ubistvu, tj. oduzimanju nečijeg života, već o izazovu ultimativne mozgalice. A svi vole dobru mozgalicu i zagonetku, zar ne?
