“RĐAV je onaj obični ljubavnik koji više voli telo no dušu”. Rečenica Pausanija, besednika iz Platonove “Gozbe”, glavni je “krivac” za kovanicu, koju je osmislio italijanski filozof Marsilio Fičino iz 15. veka. Interpretirajući ovu besedu, skovao je sintagmu “platonska ljubav”. Slavni Platon je govorio da je eros filozofski nagon za spoznajom ideja, što je prevedeno kao ljubav bez telesnosti. A, da nije bilo nje, možda ne bi nastala tolika divna umetnička dela. Verovatno bismo ostali uskraćeni za epohalnu “Santa Maria dela Salute”, koju je Lenki Dunđerski, kao spomenik svojoj tihoj patnji, “podigao” Laza Kostić. Setimo se koliko je Aleksa Šantić slavio svoju Eminu, sa kojom fizički nikada nije bio intiman, kao što je Beatriče ostala trajna inspiracija Dantea Aligijerija, a Laura Frančeska Petrarke – pišu Novosti.
A gde smo danas? Čini se da je ta ljubav, oslobođena fizičkog “konzumiranja”, izgubila smisao ili vrednost. Ipak, da li i u modernom dobu ogoljenosti, svako od nas “ima nekog koga nema”? Dejan Cvetković, rukovodilac Savetovališta za brak i porodicu u Gradskom centru sa socijalni rad, kaže da je platonska ljubav opstala, ali da nema onu masovnost, pa ni isto značenje.
– U današnje doba, kada su naivnost i nevinost, nekako nedozvoljene, jer se smatraju sinonimom za neuspeh, a ovo je vreme uspeha, sve što ona asocira mora da bude izvrgnuto ruglu – kaže sagovornik “Života plus”.
To i dalje ne znači da je postojanje simpatije otišlo u istoriju. Neki to zovu šetnjom po oblacima, kažu da im se čini kao da su podetinjili, odaju utisak romantika koji sanjaju o nemogućem i uzvišenom, ali Cvetković objašnjava da takva osećanja ponekad mogu da nam ulepšaju život. Nekad, kada nam ne cvetaju ruže, samo mašta i slatka čežnja za nekim s kim nismo fizički bliski, mogu da nam pomognu. Ali, ukoliko se te čežnje “oduže” i uz njih provedemo godine i godine, platonska ljubav može da nam odmogne, da nas spreči da živimo nešto konkretno.
– I tu je ponekad ključni problem. Kao i kod Platona, ovde se radi o zaljubljenosti u ideju, o privlačnosti neke naše predstave, a ne one koju osećamo prema stvarnim ljudima sa kojima možemo da se sretnemo i izgradimo vezu. Platonska ljubav nas u ovom smislu može sprečiti u razvijanju opipljive bliskosti, jer ona ne odgovara idealnoj predstavi koja se voli mnogo više od “živog” čoveka – objašnjava sagovornik.
