Sudbinske veze ne mogu da budu razdvojene čak ni kroz iskustvo smrti, izuzev kroz kratke periode zemaljskog vremena u sadašnjem životu. Za vreme ovakvih razdoblja razdvojenosti, bez obzira na dužinu njihovog trajanja, obe osobe se osećaju vrlo usamljene, prazne i nekompletne. Pa ipak, i pored tih povremenih “praznih hodova” njihovog zajedništva, i tada postoji konstantna pulsirajuća veza među njima, bez obzira da li su međusobno udaljeni hiljadama milja.
Ovakva “čuda” mogu da se objasne zakonima metafizike. Meta je reč grčkog porekla i znači iznad. Ajnštajn je to znao. Ljubav je puno više od običnih osećanja, ljubav je pozitivan elektroimpuls.
Čak i onda kad se otkrije Pripadajuća Duša, vrlo često se pojavljuju komplikacije u vidu testiranja, koje izazivaju dugotrajni bol. Samo onda kad se kontinuirano praktikuje tolerancija i praštanje, bol može da se izbegne. Uzvraćanje na bol bolom, može samo da izazove još više obostranog bola, kroz karmičke uzročno-posledične efekte.
Pesnik Emet Foks je rekao: “Ne postoji razdaljina koju ljubav ne može da premosti, nema bolesti koju snažno poslata ljubav ne može da izleči. Ljubav može izvojevati sve pobede. Ona je koncentrirana kinetička energija, najjača sila u prirodi. Samo kad biste mogli da održite ljubav celog života, ne bi bilo sna koji ne biste mogli da pretvorite u stvarnost.”
stil.kurir.rs / atma.hr
