Sudbinu nam određuje način na koji smo začeti: Koliko smo u startu bili željeni?
Kakva će nam biti sudbina i kakvi ćemo biti u svemu, zavisi od toga kako smo začeti. To što nastaje u trenutku kada se spermatozoid sedini s jajnom ćelijom zove se Život. Mnogi ga ne doživljavaju na pravilan način i tvrde kako ono ni ne zna za sebe, međutim, ono ima svest. U to je utkana životna energija. Jednom začet, Život više nikada ne umire.
Ta prva ćelija iz koje se razvija celokupan naš organizam, upija u sebe sav trenutak u kojemu je došlo do oplodnje: trenutna razmišljanja i stanje roditelja.
Sada ću proširiti temu…
Ukoliko je dete bilo voljeno i željeno, čak i pre začeća, velika je mogućnost da ono kroz život bude srećno, stabilno, otporno na bolesti i negativnosti. Ukoliko su ga roditelji s nestrpljenjem iščekivali, pa je i taj polni akt u kojemu je začeto bio zato što su roditelji želeli da ono postoji, ono će se osećati sigurnim, dobrodošlim, voljenim i vrednim na ovom svetu. Biće emotivno zdravo i izgradiće divan život.
S druge strane, ukoliko se dete omaklo ili je začeto izvan bračne zajednice, šanse da bude sve obrnuto od goreopisanog – maksimalne su. Takvo dete se oseća nedobrodošlim, neželjenim, greškom prirode i smećem. Ono od samoga starta, tj. kada je bilo ona oplođena ćelija, upija ružan program. Taj program postaje važan deo njega, kako u psihičkom, tako i u fizičkom smislu.
Ukoliko se omaklo, pa je, recimo, majka pomišljala da ga abortira, u njegovom energetskom polju stvara se blok zamrznute svesti. To znači da će se ono uvek i svugde osećati nedobrodošlim. Biće nejako, iscrpljeno, bezvoljno; razmišljaće kako postojanje nema nikakvoga smisla pa će neretko razviti neku zavisnost ili će pomišljati na prekraćivanje muka. Naravno, javljaju se i fizičke bolesti koje su obavezno posledica unutrašnjih nereda u čoveku.
