Postoje reči u našem jeziku koje se često upotrebljavaju, koje su samo naše i po kojima se mi kao narod prepoznajemo. Jedna od tih reči je i „burazer“.
Mnogi misle da je ona novijeg datuma i da je deo šatrovačkog vokabulara. Ali, istina je drugačija.
„Burazer“ je upisan i u Vukov Rječnik (1848) kao turska reč. Najverovatnije ju je Karadžić čuo prvi put u Bosni. Etimolog Petar Skok vodi ovu reč kao turcizam, ali ukazuje da joj je poreklo persijsko.
Turci u svom rečniku nemaju mnogo izvornih turskih reči. Smatrani su za stepski i primitivan narod koji je bio duhovno siromašan, te su svoj jezik gradili na pozajmicama kulturno razvijenih naroda, najviše od Persijanaca.
U persijskom jeziku reč „burazer“ se izgovara „birader“ i znači brat. Kako etimolozi tvrde, ova reč je još starija. U drevnim Avestama glasi „bratar“, a u sanskritu „bhrata“. Otuda se ova reč izgovara slično u skoro svim indoevropskim jezicima i ima isto značenje-brat.
Naša reč „burazer“ i persijska „birader“ su iz istog korena. U nemačkom jeziku ova reč se izgovara „bruder“, u engleskom „brader“. Samo kod nas ova reč se izgovara „burazer“ i to mnogo govori!
Osnova reči „burazer“ je reč „burag“, što znači: stomak, utroba, trbuh, meh. Otuda je nastala i reč „proburaziti“ (raseći stomak). Odnosno, burazeri su braća po materi, jer su iz istog buraga (trbuha).
Ova reč je karakteristična za Šumadiju. Kada se neko nekom obraća sa „burazeru“, obraća se sebi ravnom (kao da ih je ista majka rodila). Ova reč može da se izgovori na mnogo načina, da može izraziti nepredvidivo mnogo različitih odnosa i značenja. Od iznenađenja (Gle, burazer!) do čuđenja (Bre, burazeru!?), od bliskosti (Burazeru moj!) do pretnje (Pazi, burazeru!). Svako „burazeru“ izgovoreno je na drugačiji, nedvosmislen i veoma sugestivan način.
Ukoliko vas neko upita: „Šta hoćeš ti, burazeru?“, ne morate da odgovorite, nego trčite koliko vas noge nose, što dalje od burazera!
Srpski običajni kalendar
