Ovaj tekst pišem za vas i želim da vam posluži kao smernica i podrška u traganju za načinima da pomognete sebi i svoj život učinite zaista vrednim življenja. Sami ili uz nečiju pomoć.
Mislim da će biti korisno da naglasim razliku između pozitivne psihologije (čiji je emocionalna inteligencija deo) i nekih drugih grana psihologije.
Pozitivna psihologija je relativno nova grana psihologije čija je oblast delovanja poboljšanje kvaliteta života. Relativno ste zadovoljni svojim životom, nemate neke veće probleme i tegobe, ali osećate da može više. Da život može da bude još ispunjeniji i da vi možete još više da date od sebe. U takvim slučajevima pozitivna psihologija može mnogo da pomogne.
Pored pozitivne psihologije, tu su još i klinička psihologija i psihoterapija. Klinička psihologija se bavi poremećajima u psihičkom funkcionisanju, njihovom dijagnostikom i tretmanom. Graniči se i delimično preklapa sa psihijatrijom, koja se takođe bavi poremećajima u psihičkom funkcionisanju. Psihoterapija se kroz različite pristupe i različitim metodama bavi otklanjanjem uzroka poremećaja u psihičkom funkcionisanju. Ponekad se kombinuje sa farmakoterapijom (lekovima koje prepisuje isključivo psihijatar).
Psihoterapija se pored poremećaja bavi i razrešavanjem zastoja u životu i podrškom u ličnom rastu i razvoju pojednica.
O svemu ovom može mnogo da se piše, ali verujem da je ovo dovoljno da se uvide neke osnovne razlike.
Više puta sam bila u situaciji da objašnjavam ove razlike i paralela sa oslobađanjem od viška kilograma je svaki put poslužila kao dobra ilustracija.
Zamislite dve osobe koje imaju višak od 10kg kog žele da se oslobode.
Prva osoba je do tog viška došla nevođenjem računa o izgledu. Hranila se nezdravo i nije bila fizički aktivna. U nekom trenutku je rešila da to promeni, korigovala je ishranu, fizički se aktivirala, počela da pije više tečnosti, bila istrajna i…. posle nekog vremena rezulati se vide! Ona nastavlja sa novim načinom života, rezultati su sve bolji i ta osoba je sve zadovoljnija. Divno! I potpuno realno i moguće.
Druga osoba počinje sa istim režimom ali ništa. Ne uspeva. Sve više tone i obeshrabruje se. Moguće da se teši hranom, i 10 kg viška polako postaje 15kg, pa 20 kg… U čemi je problem?
Problem je što ta osoba nije došla do 10 kg viška iz istog razloga kao i prva.
Možda ima hormonski poremećaj ili problem sa tiroidnom žlezdom. U tom slučaju je potrebno konsultovati endokrinologa. Možda ima neki drugi fiziološki poremećaj koji se manifestuje između ostalog i povećavanju telesne mase.
Možda ima poremećaj ishrane. U tom slučaju mogu da pomognu psihijatar i psihoterapeut. Možda će kroz par susreta rešiti konflikt, a možda će mesecima ili godinama sa psihoterapeutom raditi na tome da razreši neke konflikte nastale u ranom detinjstvu ili čak i pre samog rođenja (nekada uzroci psihičkih problema leže u porodičnoj istoriji, zabeleženi u porodičnom nesvesnom).
I paralela sa zdravljem zuba je korisna. Ako vodite računa o zdravlju svojih zuba, redovno ih perete, izbegavate namirnice za koje znate da im škode… vaši zubi će verovatno biti lepi i zdravi. Ali uz svu pažnju koju im posvećujete može da dođe do toga da se pojavi karijes. I tada nećete još ćešće i temeljnije prati zube i govoriti “Moji zubi su zdravi. Moji zubi su zdravi. Moji zubi su zdravi.” nego ćete otići kod zubara i on će otkloniti karijes i staviti plombu. I genetski faktor je bitan. Nečiji zubi su osetljiviji i lakše se kvare, nečiji su otporniji. I ako dve takve osobe jednako dobro vode računa o zdravlju svojih zuba, kod jedne će se pojaviti karijes a kod druge neće. I niko nije kriv za to, ili manje vredan.
Isto to važi i za mentalno zdravlje! Niko nije kriv ili manje vredan ako ima neki psihički poremećaj ili tegobu , genetski i/ili situaciono uzrokovan. Kao što niko nije kriv za srčane probleme, karijes ili čir na želucu. Određena doza odgovornosti može da postoji, ali krivljenje ili podcenjivanje ne vodi nikuda. Ali svako od nas jeste odgovoran da za sebe potraži adekvatnu pomoć i podršku!
“Svaka bolest je izlečiva ali nije svaki pacijent.”
Za svaki problem postoji rešenje! Ako nešto ne možemo da rešimo sami, potpuno je u redu da potražimo pomoć!
U većim gradovima postoje besplatna savetovališta, uživo ili preko telefona. Postoje besplatne telefonske linije na kojim vas stručnjaci sa iskustvom mogu saslušati, posavetovati i usmeriti. Ukucajte na Guglu “besplatna psiholoska pomoc”, “psiholoska podrska” ili nešto tome slično i sigurno ćete pronaći neke kontakte koji mogu da vam budu od koristi.
Nekada pomaže razgovor sa bliskom osobom, nekad razmišljanje, čitanje, gledanje nekog filma ili slušanje muzike. Ali nekada je neophodno obratiti se za pomoć stručnjaku. Ljudska psiha je veoma kompleksna i postoje ljudi koji su se dugo godina školovali za rad u toj oblasti. Nije sramota imati problem, ne snalaziti se u svom životu, biti zbunjen. Nije sramota ni ne preduzeti ništa i pomiriti se sa “sudbinom”. Nije sramota ali je velika šteta.
Autor teksta: jelenapantic.com
Odlomak iz knjige “Putovanje u središte srca”
loading...
